Dok svet danas s oduševljenjem koristi ChatGPT, a vlade ulažu milijarde u razvoj veštačke inteligencije, jedan od najgenijalnijih umova naše ere još pre više od decenije izrekao jezivo precizno upozorenje. I to mnogo pre nego što je veštačka inteligencija uopšte postala deo svakodnevnog života.
„Razvoj potpune veštačke inteligencije mogao bi označiti kraj ljudske rase.“
– Stiven Hoking, 2014.
Naučnik koji je predvideo budućnost
Stiven Hoking, briljantni fizičar i autor bestselera Teorija svega, govorio je 2014. za BBC o novoj tehnologiji koju je koristio za komunikaciju – sistemu koji je koristio ranu verziju veštačke inteligencije kako bi predviđao reči koje pokušava da napiše.
Umesto da se zadrži na tehničkim detaljima, Hoking je tada iskoristio priliku da upozori čovečanstvo:
„AI bi mogla da krene sama svojim putem, da se redizajnira neverovatnom brzinom. Ljudi, ograničeni sporom biološkom evolucijom, ne bi mogli da se takmiče – i bili bi zamenjeni.“
Od pomoći do pretnje
Iako je Hoking istakao da su osnovni AI sistemi već tada bili „zaista korisni“, brinulo ga je šta će se desiti ako jednog dana razvijemo inteligenciju koja je pametnija od nas. A taj trenutak, čini se, više nije daleko.
Danas AI:
- piše knjige,
- generiše slike i video snimke,
- pokreće nacionalne strategije (poput Trampovog plana vrednog 500 milijardi dolara),
- i ulazi direktno u naše telefone i kućne asistente.
Sve to, u samo godinu dana.
❗ Da li smo već zakasnili?
Kada Hoking kaže da bi AI mogla „preuzeti kontrolu“ jer bi se razvijala brže nego što ljudi mogu da reaguju, teško je ne zapitati se:
- Ko postavlja granice toj brzini?
- Da li će AI jednog dana odlučivati umesto nas – a da to više ni ne primetimo?
I najvažnije: da li nas je Stiven Hoking već upozorio – a mi nismo slušali?