Kad pomislite na Crnu kutiju, verovatno vam na pamet pada avion i misterije njegove sudbine. Sad zamislite ogromni 10-metarski čelični monolit na udaljenoj obali Tasmanije koji snima kretanje naše civilizacije — i možda jedini ostaje da svedoči o njenom kraju.
Šta je Crna kutija Zemlje?
Crna kutija Zemlje („Earth’s Black Box“) je projekat univerziteta iz Tasmanije u saradnji sa umetničkom grupom The Glue Society i kreativnom agencijom Clemenger BBDO. Plan: izgraditi čeličnu strukturu dimenzija otprilike 10 x 4 x 3 metra, sa zidovima debelim 7,5 cm, postavljenu na stabilnu granitnu platformu na zapadnoj obali Tasmanije – mesto odabrano jer je politički i geološki izuzetno stabilno
🗓 Sistem beleženja – prošlost i sadašnjost
Crna kutija ne čeka da katastrofa udari – ona već beleži. Od samog COP26 samita u Glazgovu skuplja podatke sa interneta: vesti, društvene mreže, javne govore i zvanične izjave. Zatim crpi naučne i klimatološke podatke: nivo CO₂, globalnu temperaturu, kiselost okeana, stopu izumiranja vrsta, potrošnju energije, pa čak i budžete za vojsku. Kombinacijom primarnih i kontekstualnih podataka gradi dvoslojnu priču o uzrocima i reakcijama u klimatskom haosu
🔋 Sistem napajanja – sunce i termo‑elektrika
Krov kutije nosi solarne panele za direktno punjenje sistema. Kada sunce zađe, sistem se oslanja na baterije i termo-električni modul zakopan u zemlji—zalogaj u slučaju ekstremnih uslova. Tako može da održava osnovnu funkcionalnost čak i u post-katastrofičnim scenarijima
Zašto cela priča? Šta je poruka?
Crna kutija nije samo čelični tretman estetici, već upozorenje modernom svetu: „Zapisujemo vaše reči, odluke i posledice da bi budući pronalazači mogli da razumeju šta se dogodilo“. U osnovi ideja je: čuvati neukaljanu i nepristrasnu evidenciju kako bi ono što sledi bilo jasnije za one koji dođu posle nas—ili, ako sve krene po zlu, za one koji se pitaju zašto i kako je ljudska civilizacija nestala.
Sa simboličkog aspekta, Crna kutija je umetnički performans u javnom prostoru – nekompromisni spomenik odgovornosti liderima i građanima.
Dužina trajanja zapisa i dizajn za budućnost
Do sada je dovoljno prostora da beleži 30–50 godina, kako hard disk kapaciteti dozvoljavaju. Međutim, istražuje se tehnologija za upisivanje podataka direktno na čelik zida — što može da trajno sačuva informacije stotinama, pa i hiljadama godina Ulaz kroz 7,5‑cm sloj čelika neće biti lak: zahtevaće alat, strukturalno pamćenje i razumevanje simbolike – onih koji kutiju iskopaju će verovatno već moći i da je protumače.
Da li je sve ovo naivno, paranoično ili… neophodno?
Skeptici kažu: „Hoće li zaista ovo opstati posle nuklearnog rata? Kakav smisao ima beskrajno čuvanje metapodataka?“ Da, možda nikada ne posetioci nisu sposobni da otvore kutiju. Ali tim iza projekta veruje da gest sam po sebi ima moć: da inspiriše sadašnjost i podseti svaku vladu da njene odluke budu beležene za potomke
Zaključak: Više od instalacije, to je stav
Crna kutija Zemlje u Tasmaniji nije naučna fantastika — osmišljena je kao alat za čuvanje istine, edukaciju i poziv na buđenje. Ako civilizacija opstane, može da posluži kao istorijsko svedočanstvo o našim izborima. Ako ne opstane, možda je poslednji zapis o tome kako i zašto se sve raspalo.
U svakom slučaju, ona nema zadatak da spreči kraj sveta — već da ga dokumentuje da bi budući svet bar znao šta se desilo.
