U vremenu kada je “online” postalo sinonim za “živo”, odlazak sa mreža mnogima deluje kao čin digitalnog samoubistva. Ipak, sve više ljudi svesno briše naloge, gasi notifikacije i povlači se iz virtuelnog sveta — u potrazi za stvarnijim osećajem postojanja.
Ovaj fenomen sve češće se naziva “digitalna smrt”, ne zato što osoba prestaje da postoji, već zato što prestaje da bude “vidljiva” u svetu u kome prisustvo znači aktivnost na platformama.
Psiholozi ukazuju na to da konstantna izloženost informacijama, pritisku da se reaguje, upoređuje i odgovara, dovodi do emocionalne preopterećenosti. “Digitalna preplavljenost stvara iluziju povezanosti, ali emocionalno otuđuje”, kaže dr Elizabet Vebster, psihološkinja sa Univerziteta u Njujorku. Ljudi više ne znaju da razlikuju unutrašnji mir od tišine obaveštenja.
Upravo tu nastaje potreba za digitalnim detoksom – namernim isključenjem iz digitalnog toka kako bi se povratila kontrola nad sopstvenim vremenom i pažnjom. Istraživanje iz 2022. objavljeno u Journal of Behavioral Addictions pokazalo je da već posle tri dana bez društvenih mreža dolazi do pada nivoa stresa, porasta fokusa i poboljšanja kvaliteta sna.
Zanimljivo je da pojedinci koji su nestali sa mreža ne osećaju gubitak, već olakšanje. “Tek kada sam obrisala Instagram, shvatila sam koliko sam bila zavisna od tuđeg mišljenja o svom životu”, rekla je jedna učesnica istraživanja o digitalnom detoksu sprovedenog u Berlinu 2023.
Naravno, potpuni nestanak nije neophodan. Za mnoge, rešenje leži u svrsishodnom korišćenju digitalnog prostora, selekciji sadržaja i ograničavanju vremena provedenog u beskrajnom skrolovanju.
Digitalna smrt, u suštini, nije kraj — već novi početak. Povratak sebi, pažnji, stvarnim razgovorima i trenucima koji nisu namenjeni prikazivanju, već življenju.
Pauza Digital tim
Ponekad, najglasnija stvar koju možete da kažete — jeste tišina.
