Danas u članku pišemo o priči koja pokazuje da ponekad najdublje promene dolaze u trenucima kada se najmanje nadamo.
To je priča o Danielu Fosteru, milijarderu koji je imao sve, osim onoga što novac ne može da kupi — zdravlje svog sina. I o Grace Parker, devojčici sa ulice koja je razumela jezik bola bolje od najpoznatijih lekara. Ovaj susret promenio je sve, jer su ljubav i ples doneli izlečenje koje ni najskuplje terapije nisu mogle da ponude.
Daniel Foster, bivši uvoznički magnat i uspešan biznismen, nosio je svoje bogatstvo kao zaštitu od sveta, verujući da novac može rešiti sve. Ali ništa od toga nije imalo vrednost dok je gurao invalidska kolica kroz Central Park, sa sedmogodišnjim sinom Ethanom. Ethan je bio dečak sa zdravim nogama, ali nije mogao da hoda. Nakon što je njegova majka iznenada nestala, Ethan je prestao da hoda, kao da je duša bila ta koja je odustala. Lekari su pokušavali sve, ali ništa nije pomoglo. Daniel je potrošio bogatstvo na najskuplje terapije, putovanja, igračke, ali tišina je ostajala. Na kraju, jedan terapeut je predložio nešto sasvim drugačije: kontakt sa drugim ljudima, boravak među decom. Daniel nije verovao, ali je pristao — iz iscrpljenosti.
Na humanitarnom događaju, dok je Ethan sedeo u kolicima, Daniel je primetio devojčicu po imenu Grace, koja je izgledala potpuno različito od sve dece na tom događaju. Bosonoga, u iznošenoj odeći, njene oči bile su pune života, hrabrosti i prisutnosti. Grace nije gledala u kolica, samo je prišla Ethanovim nogama i rekla: „Pusti me da plešem tango sa tvojim sinom… i on će ponovo hodati.“ Daniel je prvo reagovao besom, ali pre nego što je mogao da odgovori, Ethan je pomerio glavu i pogleda je. To je bio prvi put da je Ethan nešto pomerio u mesecima. Devojčica je tada kleknula i šapnula mu: „Znam šta ima. Moja sestra Lily Parker je imala isto. Prestala je da hoda kad nas je mama napustila.“
I tada je Ethan izgovorio prvu reč nakon što je dugo bio u tišini. Smeštajući ruke u ritmu koji je Grace postavila, Ethan se nasmešio. Bio je to pravi, duboki smeh, i Daniel je osećao da se nešto menja. Grace je nastavila tiho pevušeći i učila Ethana da se opusti, pomera ruke, prati ritam. Taj prvi trenutak veselja doveo je do nade koju nisu mogli da pronađu u bogatstvu.
Sutradan, Grace i njena sestra Lily došle su na imanje Daniela Fostera. Grace je objasnila da je ples pomogao njenoj sestri Lily da ponovo hoda, jer je tako njeno telo naučilo da bude sigurno. Daniel je shvatio da su devojčice sa ulice bile te koje su promenile život njegovom sinu. Ethan je postao posvećen vežbama, pomeranju ramena, slušanju svog tela, dok je Grace strpljivo učila da se opusti. Iako su dani prolazili, bilo je teško. Ethan je plačao i pitao: „Zašto noge neće da se pomere?“ Grace mu je odgovorila: „One se plaše. Pokazaćemo im da je bezbedno.“
Daniel je znao da devojčice ne mogu nazad na ulicu, pa je pitao: „Da li biste želele da živite ovde?“ Lily je to pitanje primila kao san: „Stvarno?“ Daniel je odgovorio: „Stvarno.“
Doktori i neurolog dr. Andrew Collins su bili skeptični, ali kada je prisustvovao terapiji, priznao je da je povezivanje uma i tela stvarno. Mesecima su se terapije spajale, i Ethan je napredovao — prvo je stajao, zatim je pravio korake, da bi na kraju — hodao. Ljubav je bila to što je sve promenilo, jer je Grace pokazala da se čuda ne dešavaju samo u lekarskim ordinacijama, već i tamo gde su ljubav i vera.
Daniel je pristao da otvori centar za oporavak kroz pokret, gde su se deca vraćala sebi. Lekari su slali pacijente, a deca su ponovo hodala. Tokom vremena, povratak njihove majke, Karen, nije bio lak, ali isceljenje ne znači zaborav, već pomoć i opraštanje. Na kraju, Ethan je hodao bez oslonca, govoreći svom ocu: „Uspeo sam, tata.“
Na božićnoj večeri, dok je Ethan trčao po dvorištu, Daniel je podigao čašu: „Za porodicu. I za devojčicu koja nas je naučila da čuda dolaze sa mesta koja najmanje očekujemo.“
Grace je samo ponovo nasmešena. Jer ona nije bila lekar, ona je bila neko ko je verovao u moć plesa i ljubavi.
NASTAVAK U KOMETARU 
