U današnjem članku pišemo na temu neočekivane trudnoće, tereta odluka koje se donose u teškim okolnostima i emotivnih ožiljaka koje takve odluke ostavljaju.
Privatnost i odgovornost koje nosi majčinstvo nisu jednostavne, a neki trenuci, kada su žene suočene sa osudom i napuštanjem, postaju ključni za njihov životni put. Ova priča o ženi iz Beograda, koja je pre više od dve decenije donela tešku odluku da ostavi svoje dete, podseća nas na to kako se, u mnogim slučajevima, pojedinci nalaze pred nepodnošljivim izazovima koje moraju sami prebroditi, bez pomoći i podrške.
- Z. M. iz Beograda, mlada žena koja je ostala trudna sa partnerom koji nije imao nikakvu želju da preuzme odgovornost, opisuje trenutke kada je shvatila da će biti majka, ali da neće imati nikakvu pomoć. Zatrudnela je sa muškarcem koji nije želeo da preuzme odgovornost, niti da podeli sa njom teret roditeljstva. Kada je pokušala da ga upozna sa situacijom i iznese svoju želju da budu zajedno, on je odjednom postao izbegavajući, a na kraju je bacio novac u njeno lice, sugerišući da uradi abortus, govoreći da nema nikakvu nameru da bude otac. U trenutku kada je shvatila da je potpuno sama, Z. M. nije imala nikog da se oslonu.
Usmerena na svoje emocionalne dileme, Z. M. se okrenula roditeljima, nadajući se da će je razumeti i pružiti podršku. Međutim, nije naišla na podršku koju je očekivala od svojih roditelja, koji su joj okrenuli leđa. Otac joj je, nakon što mu je saopštila da je trudna, rekao da od danas više nema ćerku, što je duboko povredilo Z. M. i dovelo do toga da se, gotovo bez ikakvih opcija, mora preseliti kod tetke. Iako ni tetka nije pružila potpunu podršku, Z. M. je uspela da pronađe neki oblik stabilnosti, iznajmivši sobu kod starije žene i radeći sve do osmog meseca trudnoće kako bi preživela. Mladost i samostalnost u trenucima kada se osećate napusteno postaju ključevi za preživljavanje. Z. M. je bila primorana da žrtvuje mnoge stvari, ali je uspela da nađe način da preživi.
- Međutim, trenutak kada je donela najtežu odluku u svom životu bio je trenutak porođaja. Iako je osećala ljubav prema svom detetu, Z. M. je znala da nije u mogućnosti da mu pruži život koji zaslužuje. Ubeđena da će bebi biti bolje u sigurnijoj i stabilnijoj porodici, donela je odluku da je ostavi. Taj trenutak je bio bolan, jer je bila svesna da je majčinstvo nešto što bi svakako volela da doživi na pravi način, ali nije imala nikakve mogućnosti da to pruži. Nije čak ni pogledala bebu nakon porođaja, već je donela odluku da je ostavi u porodilištu. Nekim odlukama koje se donesu pod velikim emocionalnim stresom, teško je da se oprostite od njih, ali ponekad život donosi okolnosti koje zahtevaju da se suočimo sa posledicama.
Nakon što je fizički ozdravila i oporavila se, Z. M. je krenula dalje, ali sa velikim emotivnim ožiljcima. Mesecima nije mogla da ustane iz postelje, proživljavajući sve što je mogla biti i šta je učinila. Teške misli o detetu koje je ostavila pratile su je, a osećaj gubitka nije prestajao. Bilo je jasno da je njeno srce bilo slomljeno, jer je osjećala da je za nju “umrla” u trenutku kada je donela odluku da ostavi svoju bebu. Iako je fizički ozdravila i nastavila dalje, njene unutrašnje borbe nisu nestale. Iako je nastavila sa životom, Z. M. je znala da ne može da prežali to što je učinila.
- Vremenom je prešla u drugu zemlju, počela novi život i pokušala da se oslobodi prošlosti. Iako je živela novi život, prošlost je ostala sa njom. Pokušaj da sazna nešto o životu svoje ćerke postao je njen način da se pomiri s prošlim greškama, ali ona je bila svesna da je možda najbolje da nikada ne dođe do tog susreta. Čak i sada, Z. M. veruje da bi bilo najbolje da njena ćerka nikada ne sazna istinu o svom poreklu, jer se boji da bi susret sa njom mogao samo pogoršati bol koji već oseća.
Priče poput ove često nas podsećaju na to koliko su emocionalni stres i teške odluke, koje ponekad uključuju odbacivanje, duboko urezani u živote ljudi. Z. M. je donela tešku odluku i dan danas nosi emotivni teret, iako je prošlo više od dve decenije. Iako je imala svojih razloga, zna da nijedna odluka ne dolazi bez teških posledica i unutrašnjih borbi. Gubitak majčinske ljubavi i smirenosti koje dete zaslužuje ne može da se nadoknadi, i to je lekcija koju ona nosi sa sobom do kraja života.
Z. M. je, kroz svoju bolnu ispovest, pokazala kako teške životne odluke mogu obeležiti život, ali i podsetila nas na to da nikada ne treba donositi odluke iz trenutnih emocionalnih trenutaka. Biti u situaciji kada morate da birate između svog života i života vašeg deteta je bolna dilema, a posledice takvih odluka traju tokom celog života.
