Nesanica i njeni uticaji na mentalno zdravlje: Istraživanje novih saznanja
U savremenom društvu, nesanica je postala jedan od najčešćih problema koji pogađa milione ljudi širom sveta. Prema istraživanjima, čak 10% populacije pati od hronične nesanice, a ugroženost raste među starijom populacijom, gde se procenjuje da do jedne trećine starijih osoba suočava s ovim izazovom. Ova pojava nije samo pitanje fizičkog zdravlja, već ima duboke implikacije na mentalno zdravlje. Na Univerzitetu Južne Australije, tim naučnika otkrio je značajne dokaze da poremećaji u unutrašnjem 24-časovnom ciklusu mentalne aktivnosti mozga mogu biti glavni uzrok hronične nesanice. Ova saznanja otvaraju vrata novim mogućnostima za razumevanje i lečenje disfunkcija spavanja.
Jedinstvena studija o cirkadijalnim ritmovima
U oktobru 2025. godine, istraživači su objavili rezultate studije u časopisu Sleep Medicine, koja je prvi put mapirala dnevne kognitivne ritmove kod osoba sa nesanicom. Tim je posmatrao obrasce razmišljanja kod 32 učesnika, od kojih je polovina imala problema sa nesanicom, dok su drugi bili zdravi spavači. U eksperimentu su učesnici bili izloženi strogo kontrolisanim uslovima, gde su im uklonjeni spoljašnji vremenski signali kako bi se mogao ispitati njihov prirodni unutrašnji ritam. Ovaj inovativni pristup omogućio je istraživačima da bolje razumeju kako nesanica utiče na mentalne procese tokom dana i noći.
Tokom 24 sata, učesnici su birali periodične upitnike kako bi beležili ton, kvalitet i kontrolu svojih misli. Istraživači su otkrili da su i zdravi spavači i oni sa nesanicom pokazivali jasne cirkadijalne obrasce mentalne aktivnosti, ali su se kod onih sa nesanicom pojavile ključne razlike. Umesto da se njihovo kognitivno stanje tokom noći smiruje, oni su zadržavali slične obrasce razmišljanja kao tokom dana. Ova abnormalnost ukazuje na značajne poremećaje u njihovim cirkadijalnim ritmovima, što može imati dalekosežne posledice na njihovo mentalno zdravlje.
Uticaj na kvalitet sna
Profesor Kurt Lušington, vodeći istraživač u ovom projektu, naglašava da su kognitivni vrhunci kod osoba sa nesanicom odloženi za otprilike šest i po sati. To sugeriše da njihovi unutrašnji satovi podstiču budno razmišljanje do kasno u noć, što može otežati proces uspavljivanja. Ova otkrića bacaju svetlo na složenost nesanice, koja nije samo fiziološki problem, već i pitanje mentalnog zdravlja. Osobe sa nesanicom često izveštavaju o simptomima poput anksioznosti i depresije, što može dodatno pogoršati njihov kvalitet sna i stvoriti začarani krug koji je teško prekinuti.
Pored toga, profesor Lušington ističe da san ne predstavlja samo zatvaranje očiju. To je proces u kojem se mozak isključuje iz ciljnih misli i emocionalne angažovanosti. Osobe koje pate od nesanice često se suočavaju sa prekomernim razmišljanjem, što ih sprečava da uđu u dubok san. Ova situacija može dovesti do niza problema, uključujući smanjenje produktivnosti na poslu, probleme u međusobnim odnosima i opšte pogoršanje kvaliteta života.
Mogućnosti lečenja nesanice
Na osnovu rezultata istraživanja, koautorka studije, profesorica Džil Dorijan, ukazuje na nove opcije lečenja za ljude koji pate od nesanice. Intervencije koje se fokusiraju na jačanje cirkadijalnih ritmova, kao što su vremenski ograničeno izlaganje svetlosti i postavljanje strukturiranih dnevnih rutina, mogu biti ključne u vraćanju prirodnih dnevnih i noćnih varijacija u obrascima razmišljanja. Ova saznanja nude nadu za pacijente koji traže prirodnije i manje invazivne metode lečenja, koje se oslanjaju na prilagođavanje njihovog unutrašnjeg ritma.
Takođe, vežbanje pažnje i različite tehnike relaksacije mogu značajno doprineti smirivanju uma tokom noći. Kroz usmeravanje pažnje i smanjenje stresa, pacijenti mogu poboljšati kvalitet svog sna. Na primer, meditacija i joga su se pokazale kao efikasne metode za smanjenje stresa i anksioznosti, što može imati pozitivan uticaj na kvalitet sna. Ove tehnike ne samo da pomažu u smanjenju simptoma nesanice, već i doprinose opštem poboljšanju mentalnog zdravlja.
Stari tretmani i budući pravci istraživanja
Istraživači napominju da trenutni tretmani često naglašavaju bihevioralne strategije, međutim, ova nova saznanja sugeriraju da bi se prilagođeni pristupi koji se bave cirkadijalnim i kognitivnim faktorima mogli pokazati kao efikasnije rešenje. Na primer, terapije koje kombinuju pristupe iz psihologije i neurologije mogu otvoriti nove puteve za razumevanje kako nesanica utiče na mentalno zdravlje. Ovaj novi pristup predstavlja značajan iskorak u razumevanju nesanice, omogućavajući bolje prilagođavanje terapija prema individualnim potrebama pacijenata.
Uz to, otkrića pružaju vredne informacije za buduća istraživanja, pa se očekuju nova saznanja koja će dodatno rasvetliti problem nesanice i njenih uzroka. Sa sve većim brojem ljudi koji se suočavaju s problemima spavanja, ovakva istraživanja su od izuzetnog značaja. Svaka nova informacija o uzrocima nesanice i potencijalnim rešenjima može značajno poboljšati kvalitet života onih koji pate od ovog stanja. Kako se saznanja o povezanosti između mentalne aktivnosti i spavanja nastavljaju razvijati, nadamo se da će se pronaći i nova, efikasnija rešenja za sve one koji trpe zbog nesanice.
