„Ne mogu više.“
Ta rečenica se ne kaže uvek naglas. Ponekad je izgovara telo, ponekad duša. Prestaješ da se raduješ stvarima koje si voleo. Sve te zamara. Odlažeš zadatke, pa onda mrziš sebe što to radiš. Ljudi ti kažu da si „lenj“, a ti znaš da nešto dublje nije u redu. E pa, možda nisi lenj – možda si pregoreo.
Šta je zapravo burnout?
Emocionalni burnout (sagorevanje) nije moderna izmišljotina. To je stanje hroničnog stresa koje se vremenom pretvara u potpuni psihički i fizički kolaps. Prepoznala ga je još 1974. godine psihološkinja Christina Maslach, koja je definisala tri ključna simptoma burnouta:
- Iscrpljenost – osećaš se kao da te nešto iznutra pojelo.
- Cinizam ili distanca prema poslu ili obavezama.
- Smanjena efikasnost i osećaj bezvrednosti.
To nije isto što i „stres na poslu“ – burnout je kad više nemaš kapacitet ni da reaguješ na stres.
“Burnout nije znak slabosti. To je znak da si predugo bio jak.”
— Dr. Gabor Maté, lekar i autor knjige „When the Body Says No“
Kako znaš da si pregoreo?
- Umoran si čak i nakon odmora.
- Teško se fokusiraš i praviš greške koje ranije nisi.
- Sve ti je „previše“ – razgovor, buka, svetlo.
- Počinješ da izbegavaš ljude ili se povlačiš.
- Imaš osećaj da ništa što radiš „nema smisla“.
- Gubiš entuzijazam, kreativnost, motivaciju.
Ako si se pronašao u većini ovih rečenica, verovatno si na pragu ili već u fazi burnouta.
Zašto dolazi do pregorevanja?
Zato što živimo u kulturi u kojoj je odmor postao luksuz.
Društvo vrednuje produktivnost više od zdravlja, pa čak i više od identiteta. Ako ne „guraš“ stalno, kao da ne postojiš.
Posebno su u riziku:
- Perfekcionisti
- Empati
- Ljudi koji rade s ljudima (nastavnici, lekari, negovatelji, psiholozi)
- Samostalni preduzetnici i frilenseri
“Ljudi ne pregore jer rade previše. Pregore jer ne osećaju da njihov trud ima smisla.”
— Brené Brown, profesorka i autorka knjige „Daring Greatly“
Kako da se spasiš?
- Prepoznaj i priznaj sebi stanje. To je prvi korak. Nisi slab, nisi lenj – već si žrtva tempa koji ubija dušu.
- Postavi granice. Nauči da kažeš „ne“. Ljudi će preživeti, veruj.
- Odvoji vreme za tišinu. Isključi telefon. Šetaj bez cilja. Diši.
- Traži pomoć. Od terapeuta, prijatelja, porodice. Ne moraš sve sam(a).
- Menjaj okruženje ako treba. Nekad je jedini lek – odlazak.
Zaključak
Pregoreo si ne zato što si slab, već zato što si dugo bio jak. I ako ti niko nije rekao – nije sramota stati, odmoriti i tražiti sebe iznova.
Ako čitaš ovo i imaš knedlu u grlu, znaj – nisi sam. Nisi „lenj“. Samo si dugo bio bez kisika. Vreme je da udahneš.