Na papiru sve izgleda savršeno. Imaš karijeru koju si gradio godinama. Ljudi te opisuju kao pouzdanog, ambicioznog, uvek organizovanog. Tvoj kalendar je popunjen, inbox pod kontrolom, a osmeh nikada ne izostaje.
Ali unutar te slike uspeha – često se krije tišina koju niko ne vidi.
To je high functioning anxiety. Anksioznost koja ne blokira tvoje funkcionisanje – već ga pokreće.
Radiš više nego što moraš. Ne zato što voliš, već zato što osećaš da moraš. Odgovaraš na poruke odmah, ne propuštaš rokove, stalno se usavršavaš. Tvoje postignuće nije luksuz – ono je štit.
Ali kada ostaneš sam, bez poslovnih titula i dnevnih zadataka, osećaš pritisak u grudima. Misli ne prestaju. Tišina postaje nepodnošljiva. Tada shvatiš – funkcionišeš savršeno spolja, ali iznutra si u konstantnom grču.
Kako izgleda high functioning anxiety?
To nije klasična anksioznost koju ljudi zamišljaju. Nema napada panike na sastancima, niti otvorenog priznanja da nešto nije u redu. Umesto toga, ona se krije u perfekcionizmu, preteranoj kontroli i potrebi da uvek budeš „na visini zadatka“.
Neki od najčešćih znakova uključuju:
- Konstantnu unutrašnju brigu, čak i kad nema realnog razloga.
- Osećaj da nisi dovoljno dobar, bez obzira na uspehe.
- Potrebu da udovoljavaš drugima – i cenu koju za to plaćaš u tišini.
- Nemogućnost da se odmoriš bez osećaja krivice.
I ono što je najvažnije: sve funkcioniše dok te ne slomi.
Zašto se ne prepoznaje na vreme?
Zato što svet nagrađuje rezultate. Ako postižeš, ako si „efikasan“, niko ne postavlja dodatna pitanja. Naučeni smo da prepoznajemo bol kroz disfunkciju. Ako ne padaš – znači da si dobro.
Ali mentalno zdravlje nije binarna stvar. Ne deli se na „funkcionalan“ i „nefunkcionalan“. Moguće je istovremeno biti i produktivan i unutrašnje izmučen.
Šta možeš da uradiš?
Prvo, priznanje. Nije slabost reći sebi: „Ne mogu ovako više.“ Biti stalno dostupan, spreman, jak – nije održivo. Niti je neophodno.
Drugo, uvođenje granica. Odbijanje nije agresija. Odmor nije luksuz. Tišina bez produktivnosti – nije lenjost.
Treće, razgovor. Sa terapeutom, prijateljem, partnerom. Ne moraš imati plan rešenja. Dovoljno je da izgovoriš ono što godinama guraš pod tepih.
Zaključak
High functioning anxiety ne znači da si slomljen. Znači da si dugo verovao da tvoja vrednost zavisi od rezultata.
Ali život se ne meri količinom zadataka koje si završio. Već kvalitetom dana koje si proživeo bez pritiska da moraš da budeš neko – da bi bio dovoljno dobar.
U svetu koji ne prestaje da juri, možda je najveći luksuz – znati stati. I ostati tu, sa sobom. U miru.