U vremenu kada je sve dostupno — informacije, udobnost, čak i lažni osećaj pripadnosti kroz društvene mreže — postavlja se pitanje: zašto sve veći broj ljudi oseća unutrašnju prazninu, uprkos spoljašnjem uspehu?
Psiholozi i terapeuti širom sveta primećuju pojavu koja se u novijim krugovima naziva post-materijalna depresija. To je stanje u kojem pojedinac ima ispunjene osnovne i većinu dodatnih životnih potreba, ali i dalje oseća dubok emocionalni vakuum. Nema više čega da se “dohvati”, jer je sve već “dohvaćeno”.
Kad više nemaš šta da juriš
U društvu koje nas godinama uči da su novac, sigurnost, karijera, imidž i putovanja garant ispunjenog života, dolazak do tih ciljeva može delovati kao kraj puta. Međutim, upravo tu — na vrhu — mnogi dožive ono što psiholog Barry Schwartz naziva “paralizom slobode”. Kada više ne znaš šta želiš, jer si prebrzo dobio sve što si mislio da treba da želiš.
I tada se javlja tišina. Ne ona spokojna, već ona egzistencijalna.
“Čovek može da izdrži gotovo bilo koje zašto, ako ima zbog čega”, napisao je Viktor Frankl, osnivač logoterapije. Upravo u toj rečenici leži ključ: smisao.
Post-hedonizam: život nakon uživanja
Hedonizam, kao filozofija potrage za užitkom, postao je digitalna religija modernog čoveka. Ali kad više nemaš nove destinacije, nova dostignuća, ni uzbudljive ciljeve, hedonizam prestaje da bude gorivo. Pretvara se u naviku — a navika, po prirodi, više ne donosi zadovoljstvo.
U knjigama poput The Second Mountain (David Brooks) ili Man’s Search for Meaning (Frankl), naglašava se da je druga polovina života često poziv ne da se juri više, već da se kopa dublje.
Smisao kao lek
Logoterapija, čiji je osnivač Frankl, bazira se na ideji da čovek nije motivisan primarno zadovoljstvom ili moći — već smislom. Kada taj smisao nije jasno definisan, dolazi do osećaja praznine, depresije, pa čak i telesnih simptoma: umor, gubitak energije, bezvoljnost, poremećaji sna.
Frankl je prepoznavao ovo stanje još sredinom 20. veka, nazivajući ga “egzistencijalnim vakuumom”.
U današnjoj verziji — u vremenu „ostvarenih ljudi“ — vakuum je samo obukao skupu garderobu i dobro izgleda na Instagramu.
I šta sada?
Odgovor nije u begu, već u promišljanju:
🔹 Kada sam poslednji put nešto radio samo zato što me ispunjava?
🔹 Da li moj dan ima svrhu, van zadataka i ciljeva?
🔹 Koji su moji unutrašnji razlozi da ustanem iz kreveta?
Kao što Frankl kaže:
“Smisao se ne izmišlja — on se otkriva.”
📌 Pauza digital tim
U vremenu u kojem smo „postigli sve“, možda je vreme da zaronimo dublje. Jer unutrašnje bogatstvo nema lajkove – ali ima težinu. 💭