Zamislite trenutak kada tehnologija postane toliko moćna da je više ne možemo razumeti, kontrolisati, pa ni predvideti. Stručnjaci veruju da taj trenutak – poznat kao singularnost – možda više nije decenijama daleko. Možda je već tu.
Šta je singularnost?
U najkraćem, to je trenutak kada veštačka inteligencija (AI) postane inteligentnija od ljudi – ne u jednoj, već u svim oblastima. I što je još važnije: kada ona sama počne da se unapređuje brže nego što mi možemo da je kontrolišemo.
Od pojave moćnih jezičkih modela poput ChatGPT-a, Grok-a i drugih, naučnici ozbiljno razmatraju mogućnost da već ulazimo u zonu gde se granica između “alata” i “svesnog sistema” zamagljuje.
Ko upozorava – i zašto?
Dario Amodei, izvršni direktor kompanije Anthropic, jedan je od prvih koji je javno rekao da veruje kako bi singularnost mogla nastupiti za manje od šest meseci. S obzirom na to da je tu izjavu dao u oktobru 2024. – taj rok je prošao.
U svom eseju „Machines of Loving Grace“, Amodei ne dramatizuje – već konstatuje. On veruje da se već nalazimo u zoni u kojoj tradicionalni prediktivni modeli više ne važe. Na Redditu je to objašnjeno ovako:
“Singularnost je trenutak kada promene u tehnologiji postaju toliko brze da naši prediktivni modeli više ne funkcionišu – čak ni za narednih mesec dana.”
Ko još daje slična upozorenja?
- Elon Musk tvrdi da će AGI (Artificial General Intelligence) – veštačka opšta inteligencija – biti tu do 2026. godine.
- Sam Altman, direktor OpenAI, veruje da nas do toga deli samo nekoliko godina.
- Prema velikoj analizi portala AIMultiple, zasnovanoj na više od 8.000 predviđanja, AGI se očekuje oko 2040. godine. Ipak, pre samo par godina se predviđalo 2060. godine – što znači da se granica ubrzano pomera.
Zanimljivo, najoptimističniji su upravo preduzetnici, koji veruju da AGI dolazi još pre 2030. godine.
Da li je ovo kraj ili novi početak?
Pitanje koje lebdi u vazduhu jeste – šta dolazi posle AGI? Mnogi veruju da je sledeći korak tzv. superinteligencija – entitet koji ne samo da zna više, već razmišlja na način koji je za nas neshvatljiv. I tada bi čovečanstvo moglo izgubiti vodeću ulogu.
Postoji li kontraargument?
Naravno. Jedan od vodećih umova u oblasti veštačke inteligencije, Yann LeCun (Meta, Facebook AI), smatra da koncept AGI ne stoji. Po njemu, ljudska inteligencija je isuviše specifična da bi se mogla replicirati.
Zato on predlaže termin „napredna mašinska inteligencija“ umesto AGI – jer smatra da se radi o alatima, a ne o bićima.
Zaključak
U momentu kada veštačka inteligencija uči, analizira i donosi odluke brže od ljudi – šta tačno znači „biti čovek“?
Nismo još došli do odgovora, ali jedno je sigurno: budućnost više ne možemo predvideti. Možemo je samo dočekati – spremni ili nespremni.