U današnjem članku vam pišemo o tome kako avionska nesreća JAT-ovog leta 367, koja se dogodila 26. januara 1972. godine, i danas ostaje jedna od najpotresnijih tragedija u istoriji jugoslovenskog vazduhoplovstva.
Dok su godine prolazile, oko tog događaja su se gomilale teorije zavere – od priča da avion nije uništila bomba, već raketa protivvazdušne odbrane, do tvrdnji da letelica uopšte nije bila na velikoj visini. Sve te spekulacije posebno su pogađale jednu osobu – Vesnu Vulović, jedinu preživelu.
Vesna je imala samo 22 godine kada se, sasvim slučajno, našla na tom letu. U poslednjem trenutku zamenila je koleginicu istog imena i bila iskreno srećna jer je prvi put putovala u Dansku. Nije mogla ni da nasluti da će joj ta zamena zauvek promeniti život.
- Nakon poletanja iz Kopenhagena, oko 45 minuta kasnije, došlo je do eksplozije u prtljažniku aviona. Letelica se raspala iznad tadašnje Čehoslovačke, a delovi su padali po planinskom području prekrivenom snegom i šumom, iznad sela simboličnog imena – Srpska Kamenica. U nesreći je poginulo 27 ljudi. Vesna je ostala zarobljena u zadnjem delu trupa.
Upravo splet neverovatnih okolnosti spasao joj je život. Deo aviona u kojem se nalazila klizio je niz snežnu padinu, udar ublažili drveće i teren, a kolica za posluživanje hrane sprečila su da njeno telo bude izbačeno. Brzi gubitak svesti, usled nagle dekompresije i niskog krvnog pritiska, verovatno ju je zaštitio od fatalnog šoka.
- Teško povređenu pronašao ju je meštanin Bruno Honke, bivši vojni bolničar, koji je čuo njen jauk među olupinama. Zahvaljujući njegovoj prisebnosti i znanju, Vesna je preživela do dolaska spasilačkih ekipa.
Imala je brojne prelome, smrskan pršljen, povrede karlice i rebra, kao i potpunu amneziju. Dve nedelje nije znala šta joj se dogodilo. Kada je shvatila da je jedina preživela, istovremeno je postala svetska senzacija i nosilac ogromnog psihološkog tereta.
Upisana je u Ginisovu knjigu rekorda kao osoba koja je preživela pad s najveće visine bez padobrana. Postala je simbol čuda, ali sama je često govorila da je mnogo teže živeti s tim iskustvom nego umreti tog dana.
- Iako je u Jugoslaviji slavljenja kao heroina i odlikovana od Tita, privatno se borila s osećajem krivice, zdravstvenim problemima i kasnije finansijskim teškoćama. Odbila je psihoterapiju, oslanjajući se na veru i unutrašnju snagu. Aktivno je učestvovala u protestima devedesetih, zbog čega je ostala bez posla, a poslednje godine života provela je skromno i povučeno.
Vesna Vulović preminula je 2016. godine, tiho i gotovo nezapaženo, ali njena priča i dalje ostaje zapisana kao jedna od najneverovatnijih u istoriji čovečanstva. Ona nije bila samo žena koja je prevarila smrt – bila je simbol izdržljivosti, slučajnosti i cene koju nosi preživljavanje.
