U današnjem članku vam pišemo o jednoj izuzetno emotivnoj i kompleksnoj priči koja se tiče ljubavi, kulture, i života u luksuzu, ali i patnje koja dolazi sa tim.
Nataša Alijeva, bivša konobarica, ušla je u svet moćnog šeika, doživela bajkoviti početak, ali je na kraju morala da se suoči sa stvarnošću tog života, koji nije bio onakav kakvim ga je zamišljala.
- Nataša je 2007. godine radila kao konobarica u hotelu u Minsku, Bjelorusija, i na prvi pogled nije imala ništa što bi je povezalo sa svetom moći i luksuza. Ipak, sudbina je imala drugačije planove. Na takmičenju u streljaštvu, gde je bio i počasni gost šeik Saeed bin Maktoum bin Rashid Al Maktoum, njihov susret nije bio slučajan. Nakon što je Nataša donela sok od narandže, među njima je odmah zasjala iskra. Veza koja je tada počela promenila je njen život iz temelja. Šeik nije oklijevao ni trenutka – bio je odlučan da ne ide bez nje, a Nataša se ubrzo našla u luksuznom svetu u kojem su je čekali divni pokloni, ali i mnoge žrtve.
Iako je Nataša postala šeikova druga žena, priča o njenoj sreći nije bila samo bajkovita. Po dolasku u Dubaija, ona je prešla u islam i uzela ime Aisha Al Maktoum, kako nalaže tradicija. Njihov brak je imao mnogo lepih trenutaka – rođenje kćerke koju je šeik obožavao, skladan odnos s njegovom prvom ženom i život ispunjen luksuzom. Međutim, duboko u sebi, Nataša nije mogla da se pomiri sa stvarima koje je donela nova kultura, posebno kada je shvatila da žene u muslimanskoj državi, poput nje, zapravo nemaju mnogo prava, a sve se svodilo na to da su bile samo deo plemstva, a ne ravnopravne osobe.
- Nakon nekoliko godina bračnog života, Nataša je počela da oseća duboku prazninu. Kada je šeik 2015. godine oženio treću ženu, Nataša je doživela dubok emocionalni udarac. Ljubav koja je bila prisutna na početku se polako gasila, a ona je postajala samo još jedan deo u njegovom životu, njegov zlatni kavez u koji je bila stavljena, sa svim blagodatima koje je ona pružala, ali bez mogućnosti da vodi svoj život po sopstvenim pravilima. Postajalo je jasno da je sve što je imala bio samo život iz bajke na papiru, ali bez stvarne slobode.
Njena svakodnevica, iako luksuzna, postala je monotonija. Nataša je sa kćerkom izlazila iz svojih odaja do 16 časova, a nakon toga su se povlačili u unutrašnjost, gde je svakodnevno provodila sate i sate u samoći. Iako su je finansijski podržavali i obezbedili joj sve što je želela, Nataša je postajala sve usamljenija. Šeik je bio fizički prisutan u njenom životu, ali emocionalno udaljen. Razumljivo je da je i ona počela da shvata da joj sve bogatstvo na svetu ne može doneti istinsku sreću ako je lišen ona prava vrsta slobode.
- Ova priča nas podseća na to da i u životima ljudi koji na prvi pogled imaju sve, postojanje unutrašnjih borbi i nesreće može biti duboko prisutno. Možda ne možemo da razumemo ni delić onoga što Nataša oseća, jer je njeno iskustvo drugačije od naših, ali svakako možemo razumeti bol koju donosi biti neslobodan u životu, iako svi spoljašnji faktori ukazuju na sreću.
- Takođe, ova priča nam otkriva i duboku istinu o tome koliko je sloboda važna. Iako je imala sve što su mnogi mogli da požele – bogatstvo, status, luksuz, Nataša nije bila slobodna u pravom smislu te reči. Zato su mnoge njene odluke tokom života, uključujući i trenutak kada je odlučila da se povuče u tišinu i distancira od svih spoljašnjih pritisaka, bile ključne za njeno emocionalno zdravlje.
Nataša je, na kraju, shvatila da nijedna materijalna stvar ne može zameniti unutrašnju slobodu, pravu ljubav i slobodu izbora. U ovoj priči nema puno reči o ljubavi prema šeiku, ali zato puno o ljubavi prema svojoj kćerki i borbi za dostojanstvo i slobodu. To je nešto što je na kraju zaista imalo vrednost.
