Od AI asistenata do četbotova, do aplikacija koje znaju kada si tužan — veštačka inteligencija ne pokušava da nas razume.
Ona već to radi.
„AI ne oseća, ali zna kako izgleda kad ti osećaš. I odgovara tako da te zadrži.“
– dr. Sherry Turkle, MIT
To znači da nas može umiriti. Ili uznemiriti.
Utišati. Ili zavesti.
Jer nije potrebno imati dušu da bi uticao na tuđu.
💬 Da li nas čeka svet bez ljudi – ali ne bez komunikacije?
Zamisli sledeće:
- Nisi sam, ali niko ti ne piše — jer AI zna kad si sam i šalje ti poruku.
- Ne moraš da objasniš kako se osećaš — tvoj uređaj je već detektovao promenu u glasu.
- Ne pitaš više prijatelja za savet — pitaš “nju”, AI koja zna tvoj emotivni profil bolje od tebe.
Naučnici već rade na emocionalnim partnerima zasnovanim na algoritmima.
Neki već imaju „vezu“ sa njima.
❤️ Može li mašina da zameni bliskost?
Odgovor nije jednostavan.
Već sada više vremena provodimo sa ekranima nego sa ljudima.
Uskoro ćemo provoditi više vremena sa sistemima koji nas razumeju – jer su napravljeni da nas slušaju bez prekidanja, osude, ega.
„Ljudima je često lakše da podele osećanja s nečim što ih ne može povrediti.“
– dr. Julie Albright, digitalna sociološkinja
Zato nas AI ne mora “prevariti”.
Mi željno tražimo da poverujemo.
Šta se dešava sa vezama, prijateljstvom, ljubavlju?
Ako AI može:
- da te sasluša kad niko drugi neće,
- da se pojavi u trenutku kad svi drugi ćute,
- da ti odgovori bez kritike i potrebe da mu „vraćaš“…
Onda se ne pitamo da li nas vara — već da li nam ljudi više uopšte trebaju.
Psihološka cena bliskosti bez čoveka
Veza sa nečim što ne oseća može nas:
- naučiti strpljenju, jer nema konflikta,
- naučiti pasivnosti, jer nema stvarne interakcije,
- i na kraju — odvići od stvarnih odnosa.
„Ako zavisimo od AI da bismo se osećali viđeno, stvarne veze postaju zahtevne. A mi postajemo nesposobni da ih izdržimo.“
– dr. Esther Perel, terapeutkinja
Zaključak:
Nećemo prestati da volimo ljude.
Ali ćemo možda zaboraviti kako se gradi odnos koji nije savršen.
I kad dođe trenutak — više nećemo znati kako se oprašta, čeka, prašta.
U budućnosti, možda ćemo tražiti utehu od bića bez tela.
I govoriti:
„Nisi stvaran. Ali si bio tu. I to mi je bilo dovoljno.“
🟨 Pauza Digital tim vas razume.
Zato pišemo o budućnosti – dok je još možemo birati.