Pametni telefoni su postali produžetak naših ruku, ali sve češće se postavlja pitanje – da li nas ova tehnologija čini pametnijima ili zapravo otupljuje naše mentalne sposobnosti? Od odgovora zavisi ne samo kako koristimo telefone, već i kako oblikujemo budućnost obrazovanja, rada i svakodnevnog života. Nauka je poslednjih godina intenzivno proučavala ovaj fenomen – i odgovor je složeniji nego što mislimo.
Pametni telefoni kao “eksterno pamćenje”
Poznati britanski kognitivni neuropsiholog, Ian Robertson, autor knjige The Winner Effect, ističe da su pametni telefoni postali naš spoljašnji mozak — neka vrsta digitalnog pamćenja koje oslobađa naše kognitivne resurse za druge zadatke.
Ova ideja se oslanja na teoriju “extended mind” (proširenog uma), koju su razvili filozofi Andy Clark i David Chalmers. Oni tvrde da ako koristimo alat (poput telefona) da zabeležimo i dohvatimo informacije na način sličan unutrašnjem pamćenju — onda je taj alat deo našeg kognitivnog sistema.
Zaključak: Korišćenje telefona za informacije, mape, podsetnike ne mora biti lenjost – već reorganizacija funkcija mozga.
❌ Ali… pada nam koncentracija i sposobnost pamćenja
Druga strana priče dolazi iz istraživanja koje je sprovedeno na University of Texas (Austin). Psiholog Adrian Ward i njegov tim su otkrili da sama prisutnost telefona na stolu – čak i kada je isključen – smanjuje kognitivni kapacitet.
U studiji iz 2017. godine, učesnici su radili testove pažnje i memorije. Oni koji su telefon držali van sobe pokazali su bolje rezultate nego oni čiji je telefon bio u džepu ili na stolu. Ward to naziva “curenjem pažnje” (attention leakage) – deo naše pažnje uvek je „rezervisan“ za telefon, čak i kad ga ne koristimo.
📉 Zaključak: Telefoni odvlače pažnju, čak i nesvesno, i smanjuju kapacitet za fokus i obradu informacija.
Više informacija – ali pliće razumevanje?
Nicholas Carr, autor knjige The Shallows: What the Internet Is Doing to Our Brains, tvrdi da digitalna tehnologija — uključujući pametne telefone — menja način na koji razmišljamo. Umesto dubokog, reflektivnog mišljenja, prelazimo na “skimming” — brzo, površno prelaženje kroz informacije bez zadržavanja.
Slično govori i Maryanne Wolf, neurolingvistkinja sa UCLA, koja je pokazala da se deca koja prekomerno koriste ekrane sve teže fokusiraju na duže tekstove. Njihov mozak se adaptira na brze, vizuelne informacije, što dugoročno može smanjiti kapacitet za empatiju i apstraktno razmišljanje.
Zaključak: Telefoni ubrzavaju dostupnost informacija, ali nas mogu naviknuti na površno procesuiranje i smanjiti sposobnost za dubinsko razmišljanje.
Telefoni i mentalno zdravlje: delikatna granica
Više studija, uključujući istraživanje iz Journal of Abnormal Psychology (2019), povezuje pretjeranu upotrebu pametnih telefona sa povećanom anksioznošću, depresijom i poremećajima spavanja, naročito kod tinejdžera.
Dr. Jean Twenge, koja je analizirala podatke iz više od 200.000 adolescenata, upozorava da je skok u mentalnim problemima kod mladih počeo upravo kada su pametni telefoni postali masovno korišćeni (od 2012. godine).
Ali – važno je naglasiti – nije sam telefon problem, već način i intenzitet korišćenja. Umerenost i svesna upotreba su ključni faktori.
Konstruktivna upotreba telefona: kako da nas čine pametnijima?
Ako ih koristimo kao alat, a ne kao beg, pametni telefoni mogu značajno poboljšati naše sposobnosti. Evo nekoliko saveta kako ih pametno koristiti:
- Koristite aplikacije za učenje: Duolingo, Khan Academy, Coursera – telefon kao alat za rast.
- Digitalni podsetnici: Organizacija života kroz kalendare, to-do liste i aplikacije za produktivnost.
- Postavite vremenska ograničenja za društvene mreže – uz aplikacije kao što su Freedom ili Forest.
- Ostavite telefon van sobe kada učite ili spavate – naučno dokazano poboljšava fokus.
- Ugasite notifikacije koje nisu hitne – manje distrakcija, više mira.
📌 Zaključak: Telefon nije problem — način na koji ga koristimo jeste
Pametni telefoni mogu nas učiniti pametnijima — ako ih koristimo kao alat, a ne kao štaku. Oni oslobađaju memoriju, povezuju nas sa svetom i otvaraju vrata znanju. Ali, kada preuzmu kontrolu nad našom pažnjom, emocijama i navikama — postaju teret.
Nauka kaže: ključ je u balansu. Ne radi se o tome da li treba imati telefon – već kako, kada i zašto ga koristimo.
Ako želimo da budemo digitalno mudri – vreme je da budemo manje „scrolleri“, a više „korisnici sa namerom“.
Želite još tekstova sa naučnim pogledom na savremeni život? Pratite Pauza Digital — vaš vodič kroz urbani, pametni i svesni lifestyle.