Nekad si mogao da pregledaš mejlove, pročitaš poruke i nastaviš svoj dan. Danas, i posle 15 minuta na telefonu, osećaš se kao da si iscrpljen iznutra. Nije to lenjost. Nije „preosetljivost“. To je digitalna anksioznost – stanje u kom mozak više ne stiže da obradi sve što mu svakodnevno namećemo.
Šta je digitalna anksioznost?
Digitalna anksioznost je psihološki stres izazvan stalnom izloženošću informacijama – obaveštenjima, vestima, komentarima, objavama i zahtevima da budeš „dostupan“. Telo ostaje mirno, ali mozak je u stanju stalne pripravnosti.
Kako prepoznati simptome:
- Umor i razdražljivost nakon korišćenja interneta
- Osećaj krivice kada ne odgovoriš odmah
- Zaboravnost i smetnje u koncentraciji
- Fizička napetost bez razloga
- Osećaj kao da ćeš „puknuti“ ako dođe još jedna notifikacija
Šta kažu psiholozi:
🔹 Dr. Cal Newport, autor koncepta „dubokog rada“, upozorava da naš um nije građen za multitasking digitalnog tipa.
🔹 Harvardska studija iz 2023. pokazala je da osobe izložene više od 4 sata dnevno digitalnim sadržajima imaju 38% veći rizik od anksioznih epizoda.
Zašto je mozak preopterećen?
Mozak nije kompjuter. Nema dugme za „obriši keš“. Svaka notifikacija, čak i nepročitana poruka, pokreće mikroodgovor u sistemu – i kad ne reagujemo svesno, nervni sistem beleži.
Kako se zaštititi:
✅ Uvedi digitalni post – 2 sata bez ekrana dnevno
✅ Uključi „ne uznemiravaj“ mod dok jedeš, šetaš ili radiš
✅ Pročisti aplikacije koje ti ne donose vrednost
✅ Napravi fizički prostor bez telefona (npr. spavaća soba)
Pauza za kraj:
Ako si stigao ovde i pomislio „da, ovo sam ja“ – nisi sam.
📌 Pauza Digital tim te razume. Ne moraš da se isključiš iz sveta – ali možeš da se ponovo uključiš u sebe.
