U svetu koji se sve brže digitalizuje, novac kakav poznajemo prolazi kroz najznačajniju transformaciju u svojoj istoriji. Digitalne valute centralnih banaka – poznate kao CBDC (Central Bank Digital Currency) – postaju ključna tačka globalne finansijske revolucije. Kina već testira digitalni juan, Evropska centralna banka razvija digitalni evro, a i Narodna banka Srbije je najavila analizu potencijala digitalnog dinara.
Ali šta zapravo znači ova promena za prosečnog građanina?
Šta je digitalna valuta centralne banke?
Za razliku od kriptovaluta poput Bitcoina, CBDC je stabilna, državna digitalna valuta. Iza nje stoji centralna banka, što znači da ima državne garancije i vrednost poput klasičnog dinara, evra ili dolara – samo u digitalnom obliku.
Digitalni dinar bi bio dostupan putem aplikacija, digitalnih novčanika ili bankarskih servisa, i omogućio bi brža, jeftinija i sigurnija plaćanja, bez potrebe za fizičkim novcem ili čak platnim karticama.
Zašto sve više zemalja uvodi CBDC?
Postoji nekoliko ključnih razloga:
- Smanjenje upotrebe gotovine – U mnogim državama, fizički novac se koristi sve ređe. Ljudi već plaćaju telefonom, satom, QR kodovima.
- Veća kontrola i transparentnost – CBDC omogućava praćenje transakcija, što može pomoći u borbi protiv sive ekonomije, pranja novca i finansiranja kriminala.
- Brža isplata pomoći – Država može direktno uplatiti pomoć građanima u kriznim situacijama, bez posrednika.
- Geopolitički faktor – Zemlje žele da zadrže monetarni suverenitet u odnosu na privatne kriptovalute i strane digitalne valute.
Šta to znači za nas?
Uvođenje digitalnog dinara bi značilo:
- Brža i sigurnija plaćanja, čak i bez interneta (offline CBDC tehnologija se već testira).
- Lakši pristup finansijskim uslugama za one koji nemaju bankovni račun.
- Manje provizije u poređenju s platnim karticama i stranim fintech platformama.
- Manja privatnost – jer bi svaka transakcija mogla biti evidentirana od strane države.
Da li će gotovina nestati?
Verovatno ne tako brzo. Prema podacima BIS-a (Banke za međunarodna poravnanja), većina država planira da digitalna valuta funkcioniše paralelno s gotovinom, bar u početku. Međutim, jasno je da se dugoročno ide ka društvu sa sve manje keša.
U Srbiji se i dalje veliki broj građana oslanja na gotovinu, posebno u ruralnim sredinama. Zato će tranzicija biti postepena. Ali ako posmatramo globalne trendove – gotovina polako gubi bitku.
Zaključak: Spremni za novu eru novca?
Digitalni dinar još uvek nije zvanično uveden, ali njegov dolazak je sve izvesniji. Iako mnogi ovo vide kao tehnički napredak, reč je o promeni koja će uticati na svakodnevni život, slobode i način na koji razmišljamo o novcu.
Zato je sada pravo vreme da se informišemo, razumemo potencijal i rizike, i budemo spremni za svet u kojem će keš postajati relikvija prošlosti.
—
Pauza Digital tim
📍 Gde se nova pitanja rađaju — i rešavaju uz kafu.