Nije šala. Nauka kaže: opada nam IQ, a funkcionalna pismenost nestaje.
Da li su ljudi zaista nekada bili pametniji? Ili samo umemo bolje da sakrijemo koliko smo mentalno posustali?
Istraživanja širom sveta pokazuju isto: inteligencija u razvijenim društvima opada. Ne iz decenije u deceniju – već iz generacije u generaciju.
Ovaj fenomen, poznat kao negativni Flinov efekat, označava pad prosečnog IQ-a u mnogim zapadnim zemljama, uključujući Norvešku, UK, SAD, Francusku i Finsku. I ne radi se o teoriji – već o milionima podataka koji prate mozak u realnom vremenu.
Gde smo krenuli nizbrdo?
Nekada smo čitali knjige. Razmišljali. Raspravljali. Danas?
Sadržaj mora stati u 30 sekundi. Misli moraju biti „insta-prihvatljive“.
Kultura brzine i površnosti zamenila je dubinu. TikTok je pobedio enciklopediju.
Samo jedno gledanje u telefon tokom rada – može da ti smanji IQ za 10 poena (privremeno, ali značajno).
Zamisli šta radi celodnevna izloženost ekranima.
Gubimo i osnovne veštine
Ne znaš da izračunaš da li je 10% popusta manje od 30 evra na TV-u? Nisi jedini.
U Evropi, čak 40% ljudi ne može da obavi osnovne računske zadatke.
U SAD, 45 miliona odraslih čita na nivou deteta od 10 godina.
Homo sapiens? Možda smo sada Homo idioticus.
Nismo više „mudri ljudi“ – već emocionalno reaktivni, dezinformisani i mentalno umorni pojedinci.
Ne zato što nemamo kapacitet. Već zato što smo preplavljeni besmislenim sadržajem, lišeni kritičkog mišljenja i zarobljeni u algoritamskom balonu koji nas čini poslušnima, a ne mudrima.
Šta sada?
Nismo osuđeni na propast – ali trend neće stati sam od sebe.
Moramo se zapitati:
Ko odgaja sledeće generacije – algoritam ili roditelj?
Ko oblikuje naše misli – nauka ili influenser?
Ako želimo da ponovo postanemo „sapiensi“, moramo prestati da slavimo neznanje i početi da obnavljamo glad za znanjem.
Znanje nije zastarelo. Samo ga više ne nudimo onima koji su ga gladni.
Pauza Digital tim vas razume. I budiće vas tekst po tekst. Dok još ima vremena.
