Pametni telefoni su u proteklih 15 godina prošli put od luksuznog dodatka do produžetka našeg identiteta. Nosimo ih svuda, koristimo ih za posao, komunikaciju, zabavu, zdravlje – i sve između. Ali šta nas čeka do 2027. godine? Da li će telefoni postati toliko pametni da ćemo im poveriti deo svojih odluka? I, još važnije – da li nas to čini pametnijima, ili zavisnijima?
Kao istraživači i stručnjaci iz oblasti neuropsihologije i tehnologije već primećuju – naš odnos prema telefonima se menja, a sa njim i struktura pažnje, memorije i navika.
1. Predikcija razvoja: Šta će telefoni moći 2027. godine?
- AI kamere sa emocionalnom inteligencijom
Nove generacije kamera neće samo prepoznavati objekte i lica, već i izraze emocija, umor, stres – i na osnovu toga nuditi opcije: od svetlosnih efekata do saveta za odmor. - Uređaji kao lični zdravstveni asistenti
Biometrijski senzori će moći da prate ne samo puls i kretanje, već i varijabilnost srčanog ritma (HRV), kvalitet disanja i prvi znaci emocionalnog pada. Telefoni će upozoravati na rane znakove anksioznosti ili hroničnog umora. - 6G konekcija i hologramska komunikacija
Sa pripremama za 6G već u toku, očekuje se da do 2027. telefoni podržavaju real-time hologramski prikaz sagovornika. To znači da video-pozivi više neće biti u 2D, već u trodimenzionalnom prikazu, nalik fizičkom prisustvu. - Modularni telefoni i fleksibilni ekrani
Prototipovi uređaja sa savitljivim, savršeno prilagodljivim ekranima već postoje. Do 2027. očekuje se veći broj modularnih uređaja – telefon ćeš moći da “sastaviš” prema svojoj meri, menjajući kameru, bateriju ili procesor kao LEGO kocke. - Potpuna integracija sa AI asistentima
Siri i Google Assistant postaće mnogo više od glasovnih pomoćnika – znaće kontekst, raspoloženje, navike i odgovarati kao pravi saradnik. AI će nuditi opcije pre nego što ih zatražimo, ali uz sve veću etičku debatu o privatnosti i nadzoru.
2. Psihološki efekti: Pametni telefoni i mozak
Istraživanja iz 2023. i 2024. godine, uključujući radove dr. Genevieve Bell (ANU) i dr. Maryanne Wolf (UCLA), pokazuju da preterana zavisnost od pametnih telefona menja obrasce pažnje. Prelazimo sa dubinskog čitanja i fokusirane pažnje na tzv. kontinuirano delimičnu pažnju (continuous partial attention), što može voditi do smanjene emocionalne regulacije i problema u interpersonalnim odnosima.
Međutim, telefoni takođe omogućavaju praćenje zdravlja, vođenje dnevnika emocija, učenje jezika, komunikaciju sa terapeutima. Sve zavisi od načina korišćenja – tehnologija ne čini čoveka slabim, ali može pojačati njegove slabosti ako je koristi nesvesno.
3. Da li ćemo biti pametniji?
Pametniji telefoni ne znače nužno i pametnije korisnike. Ključ je u digitalnoj samosvesti – da znamo kada treba uzeti informacije, kada ih ignorisati, i kada samo – biti. Već sada vidimo porast aplikacija za digitalnu detoksikaciju, mindful korišćenje uređaja i vreme bez ekrana.
Do 2027. mogla bi se razviti nova veština: digitalna pismenost druge generacije, koja ne podrazumeva samo tehničku upotrebu telefona, već emocionalnu, psihološku i etičku svest o njihovom uticaju.
Pauza (i predlog za razmišljanje):
Probaj da jedan dan koristiš telefon samo kao alat – ne kao bekstvo. Napravi pauzu bez ekrana, poslušaj sebe. Tehnologija nas može pratiti, pomagati i razvijati – ali nikada ne bi smela da vodi umesto nas.
Možda najpametniji telefon budućnosti neće biti onaj sa najjačim čipom, već onaj koji nas nauči kada da ga ostavimo sa strane. I da nas tada podseti – da smo mi još uvek centar svog sveta, a ne on.