U malim gradovima Srbije, gde su cene nekada bile “pristupačnije” nego u velikim centrima, inflacija je donela promene koje se vide iz dana u dan. Nema više spontanih kupovina. Ljudi dolaze s listom, kalkulatorom i pitanjem: šta mogu da izbacim da ne pređem budžet?
Prema poslednjem istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, prosečno domaćinstvo u malim opštinama sada troši 20–30% više na osnovne životne namirnice nego pre dve godine. Ali nije u pitanju samo skok cena — već način na koji ljudi razmišljaju o novcu.
Šta se promenilo u navikama?
- Kupovina u diskontima: Marke više nisu važne. Ljudi biraju robu s najnižom cenom, često kupujući generičke ili robne marke supermarketa.
- Manje obroka u danu: Sve češće se čuje rečenica “ručak nam je doručak i večera u jednom”.
- Povratak pijacama i domaćim proizvođačima: U malim sredinama, sve više ljudi kupuje jaja, mleko i povrće od komšija.
- Više planiranja, manje impulsa: Ljudi beleže cene po prodavnicama i unapred znaju gde šta da kupe.
Šta kažu ljudi?
Maja (42) iz Gornjeg Milanovca:
“Ranije sam svratila u prodavnicu i kupila šta mi se jede. Sad mi se mnogo toga jede, ali ništa ne kupujem dok ne izračunam.”
Nikola (31) iz Negotina:
“Sve je skuplje, ali plata mi je ista. Sad svako veče sednem sa ženom i planiramo šta ćemo sledeći dan da pojedemo. Nije lako, ali više ne bacamo ništa.”
Psihološki efekti?
Hronična inflacija stvara osećaj nesigurnosti — ne znaš šta će sutra poskupeti. To ljude dovodi do stanja “finansijskog straha”, gde čak i kada imaju novca, osećaju da moraju da štede jer ne znaju šta dolazi.
Rešenje?
Neće ga dati niko spolja. Ali svest o tome da nisi jedini, da cela zajednica menja navike, pomaže da se krivica i frustracija zamene solidarnošću.
Pauza Digital vas razume.
