Ne postoji sat. Ne postoji kalendar. I ne postoji univerzalan odgovor.
Pitanje “Koliko traje da prebolim bivšeg?” često dolazi iz mesta tišine, nesanice i tog trenutka kad ti se učini da si krenuo dalje – a onda te nešto sasvim malo podseti. Pesma. Miris. Ruka koja liči. I opet si tamo.
Psiholozi kažu da tuga posle raskida funkcioniše slično kao žaljenje za gubitkom. Jer prekid je, na neki način, mala smrt. Ne umire samo odnos. Umiru planovi, navike, svakodnevne rečenice. Umire ideja o tome ko smo bili s tom osobom.
Jedna britanska studija sprovedena na 2000 ljudi pokazala je da prosečno vreme za „preboljevanje“ ozbiljne veze traje između tri meseca i dve godine. Ali brojke su samo okvir. Prava istina je da tuga ne dolazi po rasporedu. Nekad se povuče kad najmanje očekuješ. Nekad ostane duže nego što bi smeo.
Ne zavisi samo od toga koliko ste bili zajedno, već od toga kako ste voleli. Da li si imao hrabrost da se pokažeš ranjiv? Da li si verovao da je to to? I da li si izgubio samo nekoga – ili i deo sebe?
Ljudi ponekad kažu: „Vreme leči sve.“ Ali vreme samo ne radi ništa. Potrebno je i da ti uradiš nešto s tim vremenom. Da osetiš, priznaš, dozvoliš sebi da ne budeš jak svaki dan. I da ne bežiš od uspomena – već da ih staviš tamo gde pripadaju: u fioku koja se ne otvara često, ali kad se otvori, više ne boli kao ranije.
Preboleti bivšeg ne znači zaboraviti. Ne znači čak ni da ti više ništa ne znači. Već da možeš da misliš na tu osobu – a da ne izgubiš sebe.
Pauza digital
Zato što nisu sve tuge loše. Neke nas nauče da znamo šta više nećemo. I da vredimo i kada nas neko ne izabere.