U svim školskim knjigama piše da je Mars pust. Nema života. Nema pokreta. Samo kamen i tišina.
Ali ono što kamere NASA-e ne prikazuju… ono što sateliti brišu pre nego što dođe do Zemlje, čuva se u kodiranim dosijeima — zakopanim dublje nego Area 51.
Mars roveri ne istražuju. Oni špijuniraju.
A ono što su pronašli… ima oči. Ima strukturu. I gleda nazad.
Ne liče ni na šta što poznajemo. I žele da ostanu neprimećeni.
Zato su vlade sveta u tišini. Zato Elon Musk želi da ode gore. Ne zbog nauke. Zbog istine koju više ne može da ignoriše.
Mars, godina 2018. Rover “AURA-9” spušta se na Crveno tlo. Tišina. Praznina. Bar tako mislimo.
Prve noći, AURA-9 zabeležila je pokret u krateru Argyre. Ne vetar. Ne prašina. Nego oči.
Entiteti su nazvali sebe „Ophiridi“ – poluprovidna bića, visoka tri metra, pokrivena mrežom svetlosti.
AURA-9 šalje snimke na Zemlju. Ali server u Houstonu — zataji. NASA briše sve tragove.
Musk saznaje. Njegova privatna mreža ‘SkyVault’ uhvatila je signal pre gašenja.
„Oni nas posmatraju, ali ne komuniciraju. Još.“ — poruka iz loga AURA-9.
Ophiridi menjaju oblik. Prate svetlo. Izbegavaju zvuk. Njihova koža treperi kad lažemo.
U tajnosti, UN formira „Projekt Ticho“ — globalnu inicijativu za prikrivanje postojanja Ophirida.
AURA-9 više ne šalje signale. Poslednji video prikazuje Ophirida koji se približava kameri — i osmeh.
Musk, u intervjuu bez cenzure: „Zato idem na Mars. Ne da ga osvojim. Već da pregovaram.“
Možda nismo sami — i možda smo mi ti koji se tek sada posmatraju.