U svetu u kojem milijarde ljudi žive u siromaštvu, dok nekolicina pojedinaca poseduje bogatstvo koje premašuje budžete čitavih država, pitanje ljudske pohlepe postaje neizbežno.
Šta nas tera da želimo više — čak i kada imamo dovoljno? Zašto vodimo ratove, otimamo resurse i ignorišemo patnju drugih? Psiholozi, neurolozi i sociolozi nude odgovore koji osvetljavaju tamne strane ljudske prirode.
Pohlepa kao evolutivna strategija
Prema istraživanju objavljenom u časopisu Personality and Individual Differences (Seuntjens et al., 2015), pohlepa je duboko ukorenjena u ljudskoj biologiji. Ljudi koji su odrastali u nepredvidivim ili siromašnim sredinama češće razvijaju tzv. dispozicionu pohlepu — trajnu potrebu za više, bez obzira na stvarne potrebe.
Ova osobina nije samo moralna slabost – ona je povezana sa nižim zadovoljstvom životom, nižom empatijom i višim stresom.
Ratovi: borba za resurse i status
Ratovi su često posledica kolektivne pohlepe i straha od gubitka.
Studija sa University of California, Berkeley (Keltner & Gross, 2017) pokazuje da ratne odluke često nisu racionalne, već psihološki motivisane: percepcijom pretnje, strahom od gubitka ugleda, i željom da se očuva status dominacije.
Simbolični gubici, poput teritorije ili “časti”, mogu imati veći psihološki uticaj nego sami materijalni resursi.
Elon Musk: simbol pohlepe ili vizionar?
Elon Musk, čije bogatstvo premašuje 230 milijardi dolara, često je tema javnih rasprava o moralu hiperbogatstva.
Iako je osnovao Musk Foundation, podaci sa platforme ProPublica (2024) pokazuju da je donirao manje od 5% ukupnog fonda – što je minimum koji zakon propisuje.
Bil Gejts je u intervjuu za The Guardian kritikovao “simbolične donacije bez sistemskog pristupa”, tvrdeći da nedostatak konkretne pomoći doprinosi pogoršanju globalnog siromaštva.
Psihološki mehanizmi pohlepe
Pohlepa nije uvek vođena zlom namerom – često dolazi iz unutrašnjeg osećaja nesigurnosti.
Prema istraživanju objavljenom u PsyPost (2021), pohlepni ljudi češće pate od niskog samopouzdanja, negativnog samopoimanja i emocionalne nestabilnosti. Paradoksalno, više bogatstva ne donosi više sreće – već često samo veći strah da se ono ne izgubi.
Postoji li nada?
U eksperimentu koji je organizovao TED i University of British Columbia (2022), učesnicima je nasumično dato po 10.000 dolara. Bez obaveze, većina je dobrovoljno donirala značajan deo novca drugima.
Zaključak istraživača: velikodušnost nije nestala – ali zahteva priliku i sigurnost.
Pauza.
Možda ne možemo promeniti ceo svet, ali možemo preispitati sebe.
Pohlepni nisu samo oni najbogatiji – već i svi mi kad prestanemo da primećujemo druge.
Pauza Digital tim vas razume.