U današnjem članku vam pišemo o priči žene koja je tražila oca kog nikada nije upoznala i saznala istinu koja joj je promenila život.
Nevena Lukić, 32-godišnja Beograđanka, odlučila je da potraži svog oca iako nikada nije znala gde je on. Ova priča nas podseća na to kako potraga za korenima i istinom može biti put koji je pun razočaranja, ali i nečega što nas iznenadi na kraju.
Nevena je odrasla u Sopotu, sa majkom Marijom Sabljov, koja joj je ispričala samo nekoliko fragmenata o njenom ocu. Ime njenog oca bilo je Srboljub ili Slavoljub Krstić, ali nije imala nijednu informaciju koja bi joj pomogla da ga pronađe. Njena majka je bila trudna kada je upoznala Neveninog oca, ali njihova priča se prekinula naglo i bez objašnjenja, a on je misteriozno nestao. Zbog toga, Nevena je odrasla s pitanjem koje je postajalo sve glasnije kako su godine prolazile. S godinama je sve više želela da sazna ko je njen otac i da upozna njega i njegovu porodicu.
- Kada je postala dovoljno odrasla, majka joj je ispričala sve što je znala o njenom ocu. Međutim, to je bilo veoma malo informacija. Ime, možda Srboljub, možda Slavoljub, i to je bilo sve. Ove informacije bile su početak Nevenine potrage. Onda je, nekoliko dana nakon što je javno potražila svog oca, počela da prima poruke. Ljudi su se javljali, prepoznavali detalje i povezivali priče, počeli su da slažu delove slagalice. Iako je bila uzbuđena zbog novih informacija, istina koja je dolazila nije bila nimalo laka. „Javljali su se ljudi koji su ga poznavali, pričali su o njemu i zvali ga Šaban – to je bio njegov nadimak“, rekla je Nevena. Ali najgori deo priče bio je to što je saznala da njen otac više nije među živima. Poginuo je pre dvadeset godina. Ova vest ju je duboko pogodila, jer je san o susretu sa njim nestao zauvek.
Iako je ova istina bila bolna, Nevena je saznala nešto što joj je donelo novu nadu. Iako je izgubila priliku da upozna oca, saznala je da ima dve sestre. Ova nova saznanja dala su joj priliku da upozna deo sebe, da sazna nešto više o svom poreklu. Ljudi koji su prepoznali priču iz medija javili su joj da njen otac nije bio sam, da je imao dve kćerke i da je njegov brat, Nevenin ujak, živeo u Sopotu. Iako nije imala priliku da upozna svog oca, Nevena je bila zahvalna što je saznala više o njegovoj porodici. Bilo je i onih koji su joj rekli da je njen otac, pred smrt, čuo da je ona traži, ali da su svi bili u šoku jer niko nije znao da ima još jednu ćerku. Za Nevenu je to bio novi početak, jer je sada imala priliku da se poveže sa rodbinom koju nikada nije imala prilike upoznati.
- U razgovoru s domaćim medijima, Nevena je priznala da nije verovala da će ikada saznati istinu o svom ocu, ali je ipak srećna što je bar saznala nešto više o njemu i njegovoj porodici. Sada je samo želela da pronađe svog ujaka i dobije njegovu sliku, kako bi imala nešto od svog oca i njegove porodice. Iako je istina bila teža nego što je zamišljala, bila je zahvalna što je imala priliku da sazna nešto više. „Volela bih da mi se ujak javi, to bi mi mnogo značilo“, izjavila je. Ovaj put je bio pun bola, ali i nade da će konačno moći da izgradi deo svog života koji joj je bio nedostupan.
Priča o Neveni Lukić nas podseća koliko je važno da tragamo za istinom, ali i koliko teško može biti suočiti se s njom. Njena potraga za ocem nije bila samo potraga za informacijama, već i potraga za delom sebe koji je oduvek nedostajao. Kako pišu domaći mediji, istinska promjena i pomirenje dolazi tek kada se suočimo sa sopstvenim korenima, iako ponekad ne možemo promeniti prošlost, možemo se bar povezati s onim što nam pripada.
- Prema rečima socijalnih psihologa i stručnjaka za međuljudske odnose, često se dešava da previše vremena provodimo razmišljajući o onome što nikada nije bilo u našem životu. Ove vrste potrage nas mogu osloboditi i pomoći da shvatimo da istina o našim precima i poreklu može biti ključ za izgradnju boljeg života, a ne samo teret koji nosimo sa sobom.
