U dobu digitalne povezanosti, gde se emocije filtriraju kroz algoritme, a vrednovanje ličnosti meri brojem lajkova, sve više stručnjaka postavlja isto pitanje: da li smo postali zavisni od odobravanja?
Psihologija odobravanja: Od socijalne potrebe do digitalne zavisnosti
Čovek je po prirodi društveno biće. Potreba za prihvatanjem i potvrdom pripadnosti duboko je ukorenjena u našoj evoluciji. Međutim, ono što je nekada dolazilo kroz stvarne međuljudske interakcije, sada se sve više premešta u virtuelni prostor.
Prema rečima dr Suzane Eisinger sa Univerziteta u Beču, „lajk“ aktivira iste moždane centre kao i nagrada – dopaminski sistem se pokreće i javlja se osećaj zadovoljstva. Problem nastaje kada ovaj osećaj postane glavni izvor motivacije, posebno kod mladih.
Algoritamska validacija: Kada društvene mreže odlučuju koliko vredimo
Društvene mreže funkcionišu prema algoritmima koji favorizuju angažman. Više lajkova, komentara i deljenja – više vidljivosti. Tako se stvara ciklus u kojem korisnik sve češće objavljuje sadržaj sa ciljem da „prođe dobro“.
Kako navodi profesor Tristan Harris, bivši Google etičar, „platforme su dizajnirane da zadrže pažnju korisnika, čak i ako to znači izazivanje emocionalne nestabilnosti“. Potreba za lajkom prerasta u konstantno prilagođavanje sebe očekivanjima publike.
Samovrednovanje na mreži: Ko sam kada niko ne lajkuje?
Jedna od najopasnijih posledica ove dinamike jeste urušavanje autentičnog samopouzdanja. Psiholozi primećuju da mnogi, naročito adolescenti, osećaju manjak vrednosti ako njihova objava ne dobije željeni odziv.
„Samovrednovanje postaje uslovljeno reakcijama drugih. U ekstremnim slučajevima to vodi do anksioznosti, depresije i osećaja praznine“, upozorava psihoterapeutkinja dr Maja Mirković.
Mogu li se društvene mreže koristiti zdravo?
Naravno. Ključ je u svesnosti i balansu. Digitalna higijena, ograničeno vreme na mrežama, kao i stvaranje sadržaja iz autentične potrebe, a ne iz želje za validacijom, prvi su koraci ka zdravijem odnosu s tehnologijom.
Takođe, edukacija o funkcionisanju algoritama i psihološkom uticaju mreža trebalo bi da postane deo školskih programa.
Zaključak: Digitalna potvrda, iako kratkotrajno zadovoljavajuća, ne može zameniti dublje oblike prihvatanja i samopouzdanja. Lajk nije istina o nama. Prava vrednost ne dolazi spolja, već iznutra – iz osećaja lične celovitosti, nezavisno od ekrana.
