Nisam hteo da budem radikalan. Samo sam želeo malo mira.
Jednog običnog popodneva, u trenutku tišine, otvorio sam telefon i shvatio da ruka već automatski traži aplikaciju koju ni ne želim da otvorim. Nema poruke. Nema potrebe. A ipak – kliknem. Skrolujem. Nestajem.
Tog dana sam obrisao sve aplikacije. Bez velikih planova, bez priprema. Samo: klik – delete. I krenuo da živim bez tog pozadinskog šuma koji se pretvarao u glavnu melodiju mog dana.
Prvi dan: Neprijatna tišina
Bez Instagrama, Fejsbuka, Viber grupa, TikToka, mejlova i notifikacija – osećaj je bio čudan. Ne kao sloboda, više kao praznina. Kao da sam isključio svet. A istina je bila još jednostavnija: svet je nastavio da se vrti. Samo što sam ja prvi put stao.
Psiholozi ovo nazivaju digitalnim apstinencijskim sindromom – osećajem anksioznosti koji nastaje kada odjednom prestanemo da se oslanjamo na digitalne stimuluse. Profesor psihologije sa MIT-a, Sherry Turkle, piše da “naše digitalne navike često prikrivaju praznine koje nismo spremni da pogledamo”.
Drugi dan: Povratak misli
Bez spoljnog šuma, počeo sam da slušam šta se dešava iznutra. Misli koje sam ranije potiskivao skrolovanjem sada su postajale glasnije. Neke neprijatne. Neke bolne. Neke važne.
Ali i tu je bio prostor. Tišina. Trenutak. Čak sam se setio melodije iz detinjstva, bez ikakvog razloga. Kao da se memorija čistila. I nije to bilo mistično – samo sam konačno imao kapacitet da obradim šta se zaista dešava.
Treći dan: Promena ritma
Bez aplikacija, dani su postali duži. A nije da sam imao više vremena – samo sam ga dobijao nazad. Počeo sam da hodam bez slušalica. Da sedim bez potrebe da proveravam nešto. Da jedem bez telefona na stolu.
Studije sa Univerziteta Stanford potvrđuju da konstantna distrakcija smanjuje sposobnost za duboko razmišljanje i empatiju. U svetu stalne stimulacije, tišina postaje alat introspekcije.
Četvrti dan: Ljudi
Zanimljivo je koliko razgovori postaju drugačiji kada nisi dostupan u svakom trenutku. Nekima to nije odgovaralo. Nekima jeste. A meni je prijalo da odgovaram kada mogu, a ne kada “moram”. Telefonski pozivi su postali redak luksuz. Poruke – ređe, ali iskrenije.
Sedmi dan: Povratak
Posle sedam dana, nisam vratio sve aplikacije. Vratio sam samo ono što ima svrhu. Ugasio sam notifikacije. Isključio “autoplay”. Naučio sam nešto važno:
Bio sam prisutan – ali nisam bio tu.
Odsutan, iako budan. Povezan, ali bez kontakta.
Nisam ni znao koliko sam bio daleko od sebe, dok se nisam malo udaljio od svih.
Nekad je potrebno obrisati da bi se videlo. Nekad je tišina jedini način da čuješ sebe.
Pauza Digital tim te podseća: tvoja pažnja vredi više nego lajk.