U vremenu kada se mnoge bolesti razvijaju tiho, bez jasnih simptoma, sve do trenutka kada postane kasno – prevencija nije luksuz, već nužnost. Najteže hronične bolesti današnjice – srčana oboljenja, dijabetes, hipertenzija, pa čak i mnoge vrste raka – često nisu pitanje genetike, već svakodnevnih izbora koje pravimo.
„Veliki deo zdravstvenih problema može se sprečiti jednostavnim koracima – ali ljudi ih ne primenjuju jer su previše jednostavni,“ ističe dr. Vesna Đorđević, specijalista opšte medicine.
🩺 Šta zapravo znači prevencija?
Prevencija ne znači da morate potpuno promeniti život. Ne znači ni da morate biti savršeni. Ona počinje u sitnicama koje radimo svaki dan, a koje se talože u stil života – najmoćniji lek koji imamo, i najpodcenjeniji.
Postoje tri nivoa prevencije:
- Primarna: sprečavanje nastanka bolesti (zdrava ishrana, kretanje, nepušenje)
- Sekundarna: rano otkrivanje (pregledi, testovi, laboratorije)
- Tercijarna: kontrolisanje bolesti kako se ne bi pogoršale
Male promene koje čuvaju srce i telo
1. Šetnja 30 minuta dnevno
Ne morate ići u teretanu. Brza šetnja pet puta nedeljno smanjuje rizik od infarkta, gojaznosti, visokog pritiska i dijabetesa.
2. Manje soli, više vlakana
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, dnevni unos soli ne bi smeo prelaziti 5 grama. Zamenite slanu grickalicu šakom oraha. Hleb od belog brašna – integralnim.
3. Redovno merenje pritiska
Visok krvni pritisak je “tihi ubica” jer često nema simptoma. Kontrola jednom mesečno kod odraslih je jednostavna i neophodna navika.
4. Prekid sedenja svakih 45 minuta
Dugotrajno sedenje povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i problema sa venama. Ustani, protegni se, popij vodu – tvoje telo će ti biti zahvalno.
5. San kao terapija
Nedostatak sna ne stvara samo umor, već podiže nivo stresa, hormona gladi i šećera u krvi. Spavanje 7–8 sati dnevno je deo lečenja – ne lenjost.
Zašto čekamo da se razbolimo?
Psihologinja dr. Jelena Simić objašnjava da je razlog u tome što su ljudi programirani da reaguju tek kad osete direktnu pretnju.
„Bolest shvatimo ozbiljno tek kada se javi bol. A tada je lečenje teže, dugotrajnije i skuplje.“
Najčešće bolesti koje možemo preduprediti:
- Hipertenzija
- Dijabetes tipa 2
- Infarkt miokarda i moždani udar
- Gojaznost
- Hronična opstruktivna bolest pluća (KOPB)
- Pojedine vrste karcinoma (pluća, dojke, debelog creva)
U svim ovim slučajevima, preventivne mere kao što su prestanak pušenja, fizička aktivnost, ishrana bogata antioksidansima i redovni lekarski pregledi — mogu dramatično smanjiti rizik.
Savet lekara: Šta da uradite već danas?
Dr. Marko Radovanović, internista, preporučuje tri osnovna koraka:
- Napravite mini pregled svog dana. Gde ste najneaktivniji? Gde možete uneti manju, ali zdraviju promenu?
- Jednom godišnje idite na sistematski pregled. Ako vam lekar ne da uput, tražite ga. Imate pravo.
- Ne verujte da ste „mladi pa vam ništa ne može biti.“ Prvi infarkti u Srbiji sve češće se dešavaju pre 40. godine.
💛
Pauza digital tim vas razume.
Ne morate sve odjednom. Samo počnite negde. Vaše telo nije mašina – ono pamti svaku naviku, dobru ili lošu. Ako ga danas podržite – sutra vam neće trebati da ga spašavate.