Bolest srca nije jedna bolest, već niz stanja koja utiču na funkciju srca i krvnih sudova. U svetu i kod nas, ona je vodeći uzrok smrti, često bez očiglednih simptoma – sve dok ne postane prekasno.
„Srčane bolesti su često tihi ubica. Ljudi zanemaruju signale jer nisu dramatični. A srce pamti sve,“ upozorava dr. Nada Simić, kardiolog.
❤️ Vrste srčanih bolesti
Bolesti srca obuhvataju više stanja, a najčešće su:
- Koronarna bolest srca – suženje krvnih sudova koji snabdevaju srce
- Infarkt miokarda (srčani udar) – posledica blokade arterije
- Angina pektoris – bol u grudima izazvan smanjenim protokom krvi
- Srčana insuficijencija – oslabljena sposobnost srca da pumpa krv
- Aritmije – nepravilni otkucaji srca
- Kongenitalne srčane mane – urođene greške u strukturi srca
Simptomi srčanih bolesti
Simptomi variraju u zavisnosti od tipa bolesti, ali najčešći su:
- Pritisak ili bol u grudima
- Kratak dah (posebno pri naporu)
- Umor i slabost bez vidljivog razloga
- Ubrzan ili nepravilan rad srca
- Oticanje nogu, gležnjeva ili stomaka
- Učestalo znojenje, vrtoglavica, nesvestica
„Najveći problem je što mnogi simptomi liče na svakodnevni umor ili stres, pa ih ljudi ignorišu,“ kaže prof. dr. Milan Vuković, specijalista interne medicine.
🧬 Šta uzrokuje srčane bolesti?
Većina bolesti srca razvija se postepeno, kao rezultat kombinacije genetskih i faktora životnog stila. Najčešći uzroci su:
- Visok krvni pritisak (hipertenzija)
- Povišen holesterol i trigliceridi
- Pušenje
- Gojaznost i fizička neaktivnost
- Dijabetes
- Hronični stres
- Prekomerni unos alkohola
- Nezdrava ishrana bogata transmastima, solju i šećerom
🧪 Dijagnoza: Kako se otkrivaju bolesti srca?
Rano otkrivanje značajno povećava šanse za uspešno lečenje. Uobičajene dijagnostičke metode su:
- EKG (elektrokardiogram)
- Ehokardiografija (ultrazvuk srca)
- Test opterećenja (ergometrija)
- Holter monitoring (24-časovno snimanje rada srca)
- Laboratorijske analize krvi (holesterol, šećer, CRP…)
Ako imate više faktora rizika, preporučuje se godišnja kontrola kod kardiologa, čak i ako nemate simptome.
Promene životnog stila koje štite vaše srce
Dobra vest je da se mnoge srčane bolesti mogu sprečiti ili kontrolisati uz promene koje su dostupne svima:
✅ Zdrava ishrana – mediteranski način ishrane bogat povrćem, maslinovim uljem i ribom
✅ Fizička aktivnost – bar 30 minuta umerenog kretanja dnevno (brza šetnja, plivanje, vožnja bicikla)
✅ Prestanak pušenja i alkohola
✅ Redovno merenje krvnog pritiska i šećera u krvi
✅ Tehnike za upravljanje stresom – meditacija, pauze, spavanje
✅ Redovne kontrole kod lekara – čak i kada se osećate „dobro“
„Ne treba vam savršena rutina. Potrebna vam je doslednost. Male promene prave veliku razliku,“ poručuje dr. Sanja Lukić, specijalista preventivne kardiologije.
💛
Pauza digital tim vas razume.
Zato što zdravlje ne počinje u apoteci, već u svakodnevnim izborima.
Zato što tvoje srce ne traži spektakl – već pažnju, tišinu i redovno slušanje.
Zato što ne treba čekati da zaboli – da biste ga čuli.