Postoji uzrečica koju smo svi čuli bar jednom u životu — „srce mu je puklo od tuge“. Mnogi su je shvatali kao poetski izraz za duboku emotivnu patnju. Međutim, verovali ili ne, nauka je potvrdila da srce zaista može „pući“ usled jakih emocija.
Sindrom slomljenog srca — stvaran i opasan
Ono što je medicina do nedavno smatrala mitom, sada ima i zvanično ime: Takotsubo kardiomiopatija, poznata i kao sindrom slomljenog srca. Ovo stanje nastaje kada osoba doživi izuzetno jak emocionalni stres, poput gubitka voljene osobe, raskida, izdaje ili čak intenzivne radosti. Srce tada doživljava šok, pri čemu dolazi do privremenog zastoja u radu srčanog mišića, najčešće u predelu leve komore.
Simptomi ovog sindroma veoma su slični infarktu — bol u grudima, kratak dah, preznojavanje i ubrzan rad srca. Mnogi ljudi završe u hitnoj pomoći ubeđeni da doživljavaju srčani udar, ali se na testovima pokaže da srčani mišić nije blokiran, već samo privremeno „izgubljen“ zbog snažne emocije.
Kako emocije utiču na srce?
Naše emocije nisu samo „u glavi“ — one su direktno povezane sa celokupnim organizmom. Kada smo pod stresom, telo luči hormone poput adrenalina i kortizola, koji pripremaju telo na reakciju „bori se ili beži“. U situacijama ekstremne tuge ili šoka, nivo ovih hormona može biti toliko visok da izazove direktan udar na srčani mišić.
Istraživanja su pokazala da najčešći okidači za sindrom slomljenog srca uključuju:
- smrt bliske osobe
- raskid dugogodišnje veze
- teške životne dijagnoze
- ozbiljni finansijski problemi
- prirodne katastrofe
- pa čak i – dobitak na lutriji
Da, čak i jaka sreća može izazvati ovaj sindrom, iako se to dešava ređe.
Ko je najugroženiji?
Statistike pokazuju da je sindrom slomljenog srca najčešći kod žena starijih od 50 godina, ali se može javiti i kod mlađih osoba, naročito ako su izložene dugotrajnom stresu ili emotivno krhke. Ipak, važno je naglasiti da sindrom ne bira — i muškarci i žene, mladi i stari, mogu biti pogođeni.
Može li se izlečiti?
Dobra vest je da sindrom slomljenog srca, iako ozbiljan, nije trajno oštećenje. U većini slučajeva, srčani mišić se potpuno oporavi u roku od nekoliko dana do nedelja. Lečenje se zasniva na terapiji za umirenje rada srca i smanjenje stresa, kao i na psihološkoj podršci.
Srce oseća više nego što mislimo
Ova naučna činjenica potvrđuje ono što su pesnici, pisci i ljubavnici znali vekovima — srce zaista oseća. Iako su emocije nevidljive, njihov uticaj je veoma stvaran. Zato je važno da se ne stidimo tuge, bola i ranjivosti. Emocionalno zdravlje je jednako važno kao i fizičko, a često su ona dvoje neraskidivo povezani.
U svetu u kojem se sve meri brojkama i logikom, ova priča podseća da smo ipak bića emocija, i da ponekad, kada nas neko povredi — to ne boli samo metaforički. Boli i bukvalno, duboko, u grudima.
Zato, sledeći put kada čujete da je nekome „puklo srce od tuge“, znajte — to nije samo pesnička metafora. To je naučna činjenica.