Zašto ljudi veruju u teorije zavere?
Ne zato što su ludi – već zato što su usamljeni, bespomoćni i zbunjeni
Zvuči kao da su izgubili kontakt s realnošću. Veruju da je Zemlja ravna, da je vakcina oružje i da se svet vodi iz podzemnih tunela.
Ali nauka kaže: to nije glupost. To je psihološki mehanizam samoodbrane.
U najvećoj meta-analizi do sada – 279 studija, više desetina hiljada ljudi – psiholozi su otkrili tri ključna razloga zašto ljudi upadaju u teorije zavere. Nije stvar u obrazovanju. Nije stvar u inteligenciji. Stvar je u osećaju.
„Ljudi ne veruju u teorije zavere jer su glupi. Već zato što pokušavaju da se osećaju sigurnije, vrednije i povezano sa nekim.“
– Zaključak istraživanja iz 2025.
1. Potreba za razumevanjem sveta (Epistemološki motiv)
U trenucima krize, zbunjenosti i nesigurnosti, mozak traži utehu. Teorije zavere deluju kao “objašnjenja” koja nude red u haosu.
Ako ne veruješ vesti, nauci ili državi – mnogo je lakše poverovati da postoji „tajni plan“.
To daje osećaj: „Sada mi je sve jasno.“
2. Potreba za kontrolom (Egzistencijalni motiv)
Kada izgubiš kontrolu nad svojim životom – teorije zavere ti nude “krivca”.
Nisu tvoje odluke krive. Nije život nepredvidiv.
Krivi su „oni“ – vlada, farmakomafija, iluminati.
Taj narativ pruža iluziju sigurnosti: „Znam ko je protiv mene.“
3. Potreba za pripadanjem (Socijalni motiv)
Ljudi koji se osećaju usamljeno, isključeno ili nevidljivo, često se priklanjaju grupama koje veruju isto što i oni.
To postaje identitet: „Mi znamo istinu, vi ste ovce.“
Nudi osećaj važnosti, pripadnosti i nadmoćnosti.
Ali postoji cena.
Iako ove teorije deluju utešno – one razaraju poverenje među ljudima.
Šire dezinformacije. Stvaraju sukobe.
I što je najgore: ne rešavaju nijedan pravi problem.
„Teorije zavere ne nastaju iz gluposti, već iz bola.“
Pauza Digital tim razume osećaj – ali veruje u istinu.
