Sreća nije slučajnost. Ona je kompleksan, ali dostižan konstrukt, izgrađen na svakodnevnim izborima, uverenjima i odnosima koje gradimo — kako sa sobom, tako i sa svetom oko nas. Iako ne postoji univerzalna formula za sreću, psiholozi i naučnici danas jasno ukazuju na određene stubove koji čine osnovu trajnog osećaja blagostanja.
Stubovi sreće
Prema modelu PERMA koji je razvio dr. Martin Seligman, osnivač pozitivne psihologije, sreća se zasniva na pet ključnih elemenata: pozitivne emocije, angažovanost, odnosi, smisao i postignuće.
„Ljudi nisu srećni samo zato što im se dešavaju lepe stvari, već zato što investiraju u ono što ih suštinski ispunjava,“ ističe Seligman.
Pozitivna osećanja donose radost, ali ne i dubinu. Angažovanost (engagement) — biti u „flow“ stanju dok radimo ono što volimo — podiže unutrašnje zadovoljstvo. Kvalitetni odnosi i jasno osećanje smisla daju trajnu strukturu. Postignuća nisu dovoljna sama po sebi, ali doprinose osećaju lične efikasnosti.
Svesnost, duhovnost i religija
Svesna pažnja (mindfulness) i duhovne prakse danas se smatraju nezaobilaznim alatima za kultivisanje sreće. Istraživanja pokazuju da svakodnevno praktikovanje svesnosti smanjuje anksioznost, poboljšava emocionalnu regulaciju i jača osećaj prisutnosti.
„Sreća je u sposobnosti da budemo ovde i sada, a ne u čekanju da se stvari promene,“ navodi Jon Kabat-Zinn, pionir mindfulness pokreta.
Duhovne i religijske prakse takođe igraju važnu ulogu, ne zbog dogme, već zbog osećaja pripadnosti, smisla i zahvalnosti koji često prate verovanje u nešto veće od sebe. Neuropsihološke studije potvrđuju da molitva, meditacija i rituali značajno utiču na aktivnosti u mozgu povezane sa osećajem blagostanja.
Odnosi
Veze sa drugim ljudima ostaju jedan od najsnažnijih prediktora sreće. Ne broj odnosa, već njihov kvalitet.
„Ljudi koji imaju nekoga na koga mogu da se oslone — prijatelja, partnera, porodicu — žive duže, zdravije i zadovoljnije,“ potvrđuje višedecenijska Harvard Grant Study, jedno od najdužih istraživanja ljudske sreće.
Autentična povezanost, emocionalna sigurnost i podrška su osnovne potrebe odrasle osobe. Površni odnosi i emocionalno iscrpljujuće veze imaju suprotan efekat – povećavaju stres, osećaj usamljenosti i snižavaju subjektivni osećaj zadovoljstva.
Karijera i novac
Iako se često misli da novac donosi sreću, istraživanja pokazuju da se taj efekat zadržava samo do određene tačke. Nakon zadovoljenja osnovnih potreba, dodatni prihod ima marginalni uticaj na dugoročnu sreću.
Međutim, karijera može biti izvor smisla i lične vrednosti ako je u skladu sa individualnim talentima, interesovanjima i vrednostima.
„Ljudi nisu iscrpljeni poslom – iscrpljeni su besmislom,“ kaže Viktor Frankl, logoterapeut i autor Čovekova potraga za smislom. Sreća u radu se ne zasniva na lagodnosti, već na osećaju da ono što radimo ima svrhu i doprinos.
Materijalno zadovoljstvo bez lične angažovanosti, priznanja i osećaja doprinosa retko kad vodi trajnoj sreći.
Zaključak
Pronaći sreću ne znači čekati da svet bude idealan. Znači graditi unutrašnji temelj koji se ne ruši pri prvoj oluji. Kroz svesnost, smislen rad, autentične odnose i svakodnevnu brigu o sopstvenom mentalnom prostoru — moguće je kultivisati život koji nije savršen, ali je istinski ispunjen.
Autor: Pauza Digital tim
Psihologija, nauka, i život bez filtera – za sve koji žele više od površnog osećaja “dobro sam”.