Psihološki i emocionalni uvid u jedno od najprovokativnijih pitanja savremenih odnosa
Zaljubljenost se dugo posmatrala kao osećanje koje je po svojoj prirodi usmereno ka jednoj osobi. Ideja o ekskluzivnosti ljubavi duboko je ukorenjena u kulturi, literaturi i filmskoj industriji. Ipak, sve više ljudi postavlja pitanje: Da li je moguće biti istinski zaljubljen u više osoba istovremeno?
Psiholozi potvrđuju da je odgovor — da, moguće je.
Ljudska emocija nije fiksna ni jednodimenzionalna. Prema rečima dr. Helen Fisher, antropološkinje i istraživačice ljubavi, „ljubav je duboko ukorenjena u mozgu, ali je slojevita i obuhvata različite sisteme — požudu, romantičnu zaljubljenost i vezanost — koji mogu postojati paralelno i usmereni ka različitim osobama.“
U praksi, to znači da osoba može osećati strastvenu povezanost sa jednom osobom, emocionalnu stabilnost sa drugom i mentalnu bliskost sa trećom. U mnogim savremenim vezama koje se definišu kao etički poliamorne, takva dinamika nije samo moguća, već i otvoreno negovana.
Međutim, važna je razlika između zaljubljenosti i istinske ljubavi. Zaljubljenost je stanje koje uključuje intenzivne emocije, idealizaciju i fizičku privlačnost. Ona može biti snažna, ali kratkotrajna. Ljubav, s druge strane, podrazumeva prihvatanje, odgovornost, posvećenost i vreme.
Emocionalna iskrenost i granice ključni su faktori ako se osoba nalazi u više paralelnih emotivnih veza. Psihološka stabilnost, samopouzdanje i komunikacija su neophodni kako bi se izbegli konflikti, osećaj krivice i emocionalna iscrpljenost.
Zaljubljenost u više osoba istovremeno nije znak moralne neusmerenosti, već složenosti ljudske psihe. Ipak, važno je razlučiti da li nas takva dinamika obogaćuje ili nam oduzima unutrašnji mir.
Pauza Digital tim vas podseća: srž svakog odnosa nije broj ljudi koje volimo, već kapacitet da volimo zrelo, iskreno i odgovorno.