U vremenu klimatskih promena, nestašice resursa i rastuće globalne populacije, pitanje održivosti poljoprivrede postaje ključno. Ali kako da očekujemo od poljoprivrednika da pređu na ekološki prihvatljive prakse kada ih ta promena – košta farmu?
Na TED Talk konferenciji, holandski bankar i farmer Berry Marttin iznosi jasan i direktan uvid u paradoks savremene poljoprivrede. Kao neko ko je proveo više od tri decenije finansirajući poljoprivrednike širom sveta, ali i lično radeći na farmi, Marttin nudi jedinstvenu perspektivu – onu čoveka koji razume i ekonomiju i zemlju.
Ko je Berry Marttin?
Berry Marttin je član Izvršnog odbora holandske banke Rabobank, specijalizovane za finansiranje poljoprivrede, hrane i ruralnog razvoja. Pored toga što se bavi bankarstvom, Marttin je i aktivan farmer – gaji stoku, uzgaja kukuruz i balira seno. Njegova karijera je prožeta posetama farmama na gotovo svim kontinentima, osim Antarktika, i neposrednim razgovorima sa velikim i malim proizvođačima hrane.
Njegova misija? Da pomiri potrebu za profitom sa očuvanjem planete.
Poljoprivreda danas: visoki rizici, niski prinosi
Marttin ističe da je poljoprivreda nepredvidiva i izuzetno rizična delatnost:
- Nepredvidivo vreme uništava planove i useve
- Cene se ne znaju do samog kraja sezone
- Troškovi rastu, a profit je minimalan
„Za seljaka nema prostora za grešku,“ kaže Marttin. Ipak, svet traži promenu: prelazak na održivu proizvodnju, očuvanje prirodnih resursa i smanjenje emisija štetnih gasova.
Ekološka odgovornost: farme kao deo problema – i deo rešenja
Poljoprivreda je odgovorna za:
- Više od 20% globalnih emisija gasova staklene bašte
- 70% potrošnje sveže vode
- Gubitak biodiverziteta i šumskih površina
Ali, uz prave mere – sadnju drveća, očuvanje zdravlja zemljišta, smanjenje upotrebe hemikalija – farme mogu postati snažan saveznik u borbi protiv klimatskih promena.
Naučnici procenjuju da poljoprivreda može imati isti uticaj kao solarna i vetroenergija u smanjenju emisija CO₂.
Zašto se seljaci ne menjaju?
Promena nije jednostavna:
- Biološki procesi zahtevaju vreme – i do 10 godina za rezultate
- Potrebne su investicije: nova mehanizacija, radna snaga, obuke
- Postoji veliki rizik neuspeha
- Tržište ne nagrađuje održivost – potrošači često ne žele da plate više za „zeleniju“ hranu
A dok jedan farmer ulaže u promenu, njegov komšija ostaje pri starim metodama – i beleži stabilan prihod. „To je dolina smrti u kojoj mnoge farme propadaju,“ upozorava Marttin.
Gde je rešenje? Plaćanje za ekosistemske usluge
Marttin zagovara da se farmeri plaćaju za zaštitu prirode – putem karbonskih i biodiverzitetskih kredita. Ali trenutni sistem je neefikasan:
- Ne postoje jasna pravila za merenje ugljenika na nivou farme
- Nije jasno ko je vlasnik ekoloških kredita – seljak, država ili kupac
- Cena nije standardizovana, nema tržišne transparentnosti
- Potrebna je državna regulativa i sistem osiguranja za zaštitu farmera
Primer dobre prakse: Projekat Acorn
Jedan od uspešnih primera je projekat Acorn, koji koristi satelitske snimke i fotografije mobilnim telefonom da proceni količinu ugljenika u drveću na farmama. Na osnovu tih podataka se izdaju verifikovani karbonski krediti koji se prodaju na međunarodnom tržištu.
- U proseku, seljaci dobijaju do 35 dolara po toni ugljenika
- Projekat obuhvata više od 310.000 farmera
- Izdato je preko 300.000 tona karbonskih kredita
Za ljude koji žive sa nekoliko dolara dnevno, to je životna promena.
Vizija budućnosti: Dve cene – kukuruz i ugljenik
U idealnoj budućnosti, Marttin zamišlja farmera koji na svom mobilnom telefonu proverava dve cene: cenu kukuruza i cenu ugljenika koji je zarobio u tlu i drveću.
Taj farmer više ne zavisi samo od tržišta hrane. On ima dodatni prihod jer štiti prirodu. Ima mogućnost da ulaganjima očuva svoju zemlju za sledeće generacije.
Zaključak
Finansiranje održive poljoprivrede nije trošak – to je investicija u budućnost čovečanstva. Potrebna su jasna pravila, tržišni standardi, edukacija i institucionalna podrška.
Berry Marttin veruje da je seljak spreman za promenu.
Ali pitanje je – da li je svet spreman da to plati?
Pauza Digital tim vas razume.