Piše: Pauza Digital Team
Zamislite sledeću sliku: imate posao, stabilne prihode, zdravlje je u redu, partner vas voli, a prijatelji su tu. Sve deluje kako treba. Ipak, uveče kada legnete, osetite prazninu. Nema vidljivog razloga za tugu, ali osećaj unutrašnje praznine vas izjeda. Zašto?
Psiholozi već godinama proučavaju ovaj fenomen i slažu se u jednom: emocionalna praznina u vremenima stabilnosti nije retkost — naprotiv, ona postaje sve češća u savremenom svetu.
Očekivanja vs. realnost
Jedan od glavnih uzroka praznine je diskrepancija između očekivanog i doživljenog. Odrastamo uz poruku da ćemo se, kada “postignemo sve”, osećati srećno i ispunjeno. Međutim, kad taj trenutak dođe, a mi se ne osećamo tako — nastaje kriza.
Kako objašnjava psihoterapeutkinja dr Ana Radović:
“Mnogi ljudi idealizuju životne ciljeve. Misle da će ih određena plata, veza ili uspeh učiniti trajno srećnima. A kada shvate da to nije čarobno rešenje za unutrašnju prazninu, nastaje osećaj razočaranja u život.“
Da li je ovo egzistencijalna kriza?
Možda zvuči pretenciozno, ali nije. Ova tiha praznina često je prvi znak egzistencijalnog buđenja – trenutka kada shvatamo da želimo dublje značenje, a ne samo spoljašnji uspeh.
Psiholozi Viktor Frankl i Irvin Jalom pisali su o ovoj potrebi za smislom kao osnovnom ljudskom pogonu. Kada je život rutina, ali bez svrhe – duša se povlači u tišinu.
“Imam sve – ali nemam sebe”
Još jedan čest uzrok ovog osećaja je gubitak povezanosti sa sobom. U stalnoj jurnjavi za ciljevima, počnemo da živimo po automatizmu. Ne postavljamo sebi pitanja poput: Šta me danas istinski raduje? Šta me uzbuđuje? Gde želim da idem, a da nije tuđa želja?
Kada izgubimo vezu sa sobom, gubimo osećaj autentičnosti — i tu nastaje unutrašnja praznina.
Kako da se izborimo sa tim?
Ponekad nije rešenje u promeni spoljašnjih okolnosti, već u povratku sebi. Evo nekoliko saveta:
- Vođenje dnevnika – beleženje misli može pomoći da prepoznate šta vam zapravo nedostaje.
- Tišina i šetnja bez telefona – prostor u kom se duša može oglasiti.
- Iskren razgovor – sa bliskom osobom ili terapeutom.
- Istraživanje smisla – kroz umetnost, pomaganje drugima ili učenje nečeg novog.
Nema ništa loše u osećaju praznine. To je često znak da rastemo i da naše biće traži više od površnog. Umesto da je ignorišemo, hajde da je poslušamo.
Jer, možda nas baš ta praznina vodi do nečega mnogo dubljeg — do nas samih.