Bol bez dijagnoze – misterija ili poruka?
„Radila sam krvnu sliku, ultrazvuk, magnetnu rezonancu – sve je u redu. A i dalje me bode u grudima i steže vrat.“ Ako ti je ova rečenica poznata, nisi sam. Psihosomatski bolovi postali su silent epidemic savremenog života. UNILAD bi rekao: „Tvoje telo vodi podcast o tvojoj glavi – a ti ga ne slušaš.“
Prema dr. Gaboru Matéu, poznatom kanadskom lekaru, psihosomatski simptomi nastaju kada „telo progovori jezikom koji mozak ignoriše“. U prevodu: stres, potisnute emocije i hronični pritisak prelivaju se u mišiće, kožu i unutrašnje organe.
1. Šta je zapravo psihosomatski bol?
Psihosomatski simptom = fizička tegoba + jasno medicinsko isključenje organskih uzroka + emocionalni okidač.
Najčešći primjeri:
- konstantna glavobolja bez neurološkog nalaza
- bol u grudima (ispitana i zdrava koronarna slika)
- probavne smetnje poput IBS-a (iritabilnog creva)
- bolna leđa i vrat uprkos „čistoj“ kičmi
„U 70 % pacijenata sa hroničnim bolom nalazimo nerazređene psihološke traume ili akutni stres,“ kaže prof. dr. Vesna Popović, psihijatar sa beogradskog Kliničkog centra.
2. Muškarci vs. žene – ko češće somatizuje?
- Žene se češće žale na migrene, fibromialgiju i bol u vratu. Ovo se povezuje s kulturno usvojenom ulogom „emocionalnog amortizera“ porodice.
- Muškarci češće prijavljuju bol u grudima i povišen pritisak – često maskirajući anksioznost.
Ipak, ključna nit je ista: neizražene emocije nađu put u telo.
3. Kako društvene mreže pojačavaju simptom?
Scroll, like, reply, repeat. Digital fatigue gasi sinapse za introspekciju. Dokopavaš se tuđih savršenih života, a tvoja kičma plaća cenu. Dr. Andrew Huberman (Stanford) upozorava da “plavi ekran kasno noću podiže nivo kortizola i utiče na prag bola”.
„Instagram filter + stres = migrena deluxe.“
4. Realan slučaj iz Srbije: Ana, 32 (Novi Sad)
| Period | Simptom | Medicinski nalaz |
|---|---|---|
| Jan–Apr | probadanje u stomaku | kompletan gastro pregled – uredan |
| Maj | trnjenje ruku | EMNG normalan |
| Jun | nesanica + pritisak u grudima | EKG, holter – bez patoloških nalaza |
Šta se stvarno dešava?
Ana radi dva posla, brine o bolesnoj majci, nema vreme za sebe. Terapija kod psihologa + četiri nedelje mindfulness programa → simptomi 70 % manji.
„Naučila sam da bol nije neprijatelj, već alarm.“ – Ana S.
5. Pet koraka za “Body‑Mind reset”
- Dnevnik simptoma & emocija – 7 dana piši kad bol počne, šta misliš, s kim si. Šablon otkriva okidače.
- Diaphragmatic breathing (4‑7‑8) – 5 ciklusa smanjuje aktivnost simpatičkog nervnog sistema.
- Digitalni post – 60 min pre spavanja bez ekrana. Melatonin raste, kortizol pada.
- Somatska terapija – lagano istezanje + skeniranje tela (body scan) pomaže da osetiš gde držiš napetost.
- Psihoterapija – KBT ili psihodinamski rad otkriva dublje uzroke; prosečno 8–12 seansi pokazuje značajan pad simptoma.
6. Kad se obratiti lekaru / psihologu?
- Ako bol traje > 3 nedelje bez fizičkog uzroka.
- Ako remeti san, posao i odnose.
- Ako prati nagla promena težine, temperature ili ritma srca (uvek prvo isključiti organski uzrok!).
„Tri strane istog novčića: lekar proveri telo, psiholog dušu, a pacijent – spoj.“ – dr. M. Vasiljević, psihijatar
Zaključak: Telo ne laže – ali govori metaforama
Psihosomatski bolovi nisu „u tvojoj glavi“ u smislu da ih izmišljaš. Oni su realni, opipljivi, ali to su poruke. Kada analiziraš ponašanje i emocije iza simptoma, dobijaš mapu za promenu. Sledeći put kad te „bez razloga“ zaboli – stani, udahni, zapitaj se: Šta mi telo upravo govori?
Pauza Digital tim te razume.
