U današnjem članku pišemo o jednoj od najpopularnijih metoda pripreme hrane koja se koristi širom svijeta, a to je prženje u fritezi.
Ovaj način pripreme hrane je postao nezaobilazan u mnogim domovima i restoranima zbog svoje brzine i jednostavnosti. Međutim, iako hrana pripremljena u fritezi može biti ukusna, mnogi stručnjaci upozoravaju da ona nosi određene rizike koji mogu negativno uticati na naše zdravlje. Stručnjakinja za ishranu, Svetlana Stanišić, profesor ishrane i doktor nauka fizičke hemije, ističe nekoliko ozbiljnih zdravstvenih problema koji proizlaze iz konzumacije hrane pržene u fritezi, naročito ako se koristi ponovo ulje i ako se ovakva hrana konzumira često.
- Friteza je postala sinonim za brzinu, a svi mi, s vremena na vreme, poželimo obrok koji se priprema brzo i jednostavno. Čips, pomfrit, pržene kvrge – svi smo ih probali, a ponekad ne možemo da odolimo toj hrskavoj, sočnoj hrani koja se samo izbaci iz friteze. Ali, ono što mnogi nisu svesni jeste da ovaj način pripreme hrane nije bez opasnosti. Stanišić navodi da je jedan od glavnih problema kada se koristi friteza – ponovna upotreba istog ulja. Iako u industriji brze hrane ulje često dopunjuju, nikada ga ne menjaju potpuno. Samo ga filtriraju kako bi uklonili garež i ostatke hrane, ali to ne eliminiše sve toksične i štetne materije koje se nakupljaju tokom vremena. Korišćenje ulja više puta izaziva stvaranje akrilamida, hemikalije koja je poznata po svom kancerogenom dejstvu.
Akrilamid nastaje kada se škrobna hrana, kao što su krompir i brašno, prži na visokim temperaturama, što znači da je prisutan u većini hrane koja se priprema u fritezi, poput pomfrita i čipsa. Ovo je samo jedan od razloga zbog kojeg se ovakav način pripreme hrane smatra rizičnim za naše zdravlje. Iako se mnogi ljudi, verovatno, ne bi odmah setili ozbiljnosti ovog problema, kontinuirano izlaganje akrilamidu može povećati rizik od razvoja raka, ali i drugih ozbiljnih bolesti, uključujući srčana oboljenja. Pored toga, Stanišić ističe da ponovljeno zagrevanje ulja može negativno uticati na nivo holesterola u organizmu. To može dovesti do povećanja lošeg holesterola (LDL), što dugoročno može povećati rizik od srčanih bolesti i drugih hroničnih oboljenja.
- Važno je napomenuti da, iako povremeno korišćenje svežeg ulja u fritezi i redovno čišćenje može smanjiti ove rizike, stručnjaci ipak preporučuju da se konzumacija pržene hrane ograniči. Stanišić savetuju da se ovakvi obroci svode na minimum, a za zdraviju ishranu trebalo bi da se okrenemo drugim metodama pripreme hrane kao što su pečenje, kuvanje ili grilovanje. Ove metode ne samo da su zdravije, već često zadržavaju više hranljivih sastojaka u hrani, dok istovremeno smanjuju količinu štetnih materija koje nastaju tokom kuvarskih procesa.
Svi smo svesni koliko je hrana iz brze hrane ukusna, ali trebamo biti pažljivi kad je unosimo u naše telo. Uzimanje u obzir sve negativne efekte koji dolaze s prekomernom konzumacijom pržene hrane može nam pomoći da donesemo informisane odluke. Iako će većina nas povremeno uživati u obroku iz friteze, važno je da budemo svesni da prekomerna konzumacija može imati dugoročne posledice po zdravlje, i to ne samo na srce, već i na celo telo.
- Drugi važan faktor koji se mora uzeti u obzir jeste način na koji se hrana skladišti. Korišćenje istog ulja više puta može dovesti do toga da se ono “pokvari”, što znači da je ono postalo bogato toksičnim materijama koje mogu još dodatno oštetiti zdravlje. Iako mnogi veruju da nije potrebno menjati ulje svako vreme, stručnjaci sugerišu da bi trebalo da se ulje menja redovno, kako bi se eliminisale sve štetne materije. Takođe, pržena hrana često ima visoki nivo soli, što može povećati krvni pritisak i stvoriti dodatni stres na srce.
Zaključak je jasan: iako je hrana pržena u fritezi ukusna i brza, njena redovna konzumacija može imati ozbiljne negativne posledice po naše zdravlje. Preporučuje se da ograničimo količinu pržene hrane koju unosimo u organizam i da se okrenemo zdravijim alternativama. Pečenje, kuvanje i grilovanje su mnogo zdraviji načini pripreme hrane koji će vam omogućiti da uživate u obrocima, a da pritom ne rizikujete svoje zdravlje.
- U bonus tekstu pišemo o inspirativnoj priči o Slobodanu Dragoviću, poznatom arhitekti iz Beograda, koji je u 85. godini odlučio da se zamonaši, zajedno sa svojom suprugom Irinom, koja je to učinila nekoliko dana nakon njega. Ova priča nije samo o duhovnoj transformaciji, već i o životu punom trauma, gubitaka i sudbinskih preokreta, koji su ga na kraju doveli do duhovnog puta. Slobodan je rođen 1936. godine u Prokuplju, a vrlo rano je izgubio oba roditelja. Tragična smrt njegove majke ostavila je dubok trag u njegovoj duši, ali kroz godine života, Slobodan je uspeo da prevaziđe te traume i potraži duhovni mir.
Njegov život je bio obeležen dubokim tragovima gubitka, ali i neprestanim traganjima za smirajem duše. Slobodan je imao plan da se osveti za smrt svog oca i strica, ali kako je vreme prolazilo, shvatio je da je duhovni mir važniji od osvetoljubivosti. Njegova odluka da se odupre tim porivima bila je ključna za njegovu daljnju duhovnu evoluciju, a zamonašenje je bio prirodan korak na njegovom putu duhovnog isceljenja. Na kraju, Slobodan i njegova supruga Irina pronašli su mir i duhovnu ravnotežu u monaštvu, što je bio trijumf njihovog zajedničkog duhovnog puta.
Prema stručnjacima sa Balkana, ovaj put duhovnog isceljenja i transformacije je izuzetno značajan i inspirativan. Slobodanova priča pokazuje da je nikada nije kasno za promene u životu, i da svako od nas može pronaći unutrašnju snagu da prevaziđe traume i pronađe mir u sebi.
